Уна Поповић: Хајдегер о сликарству

Премда се Хајдегерова филозофија уметности углавном повезује са поезијом, она се дијалошки обраћа и другим уметностима, а посебнo сликарству. У свом задивљујућем опусу Хајдегер посеже за сликарима и сликама, које тумачи и филозофски разматра на сличан начин као песнике и песме; понекад он нуди анализу слике, као окосницу аргументације у оквирима шире расправе о неком филозофском питању, а понекад директно тематизује одређеног сликара и његово стваралаштво. Сходно томе, Уна Поповић у својој књизи тумачи Хајдегеров третман четворице сликара и њихових дела, те као својеврсну схему студије истиче: „Франц Марк – неколико параграфа уклопљених у ширу расправу која се не тиче уметности; Винсент ван Гог – детаљно тумачење, уклопљено у ширу расправу која се непосредно тиче суштине уметности; Пол Сезан – два филозофска записа у песничкој форми, тематски посвећена сликарству; и Паул Кле – неколико неповезаних фрагмената са далекосежним последицама".

Поглавље о Сезану посвећено је релативно мало познатом подручју Хајдегеровог интересовања, чему је разлог то што немачки мислилац и није много писао о француском сликару; постоје само два кратка записа директно посвећена Сезану, то јест две песме (једна из 1970/71. и друга из 1974. године), али које не треба схватити као некакву Хајдегерову поезију, већ као филозофију која на себе преузима веома неспецифичну форму. Наиме, позната је Хајдегерова изјава да Сезанов пут у уметности посве одговара његовом сопственом путу мишљења. Ова референца на пут филозофа и пут уметника није безначајна: управо ће појам пута, односно стазе, бити један од кључних у Хајдегеровом разматрању Сезановог сликарства. Такође, наведена опаска сведочи о значају методолошких питања када је реч о овом Хајдегеровом сусрету са сликарством, а она се превасходно тичу новог промишљања дијалога певања и мишљења.

Студију Уне Поповић Хајдегер о сликарству ускоро ће објавити Естетичко друштво Србије из Београда.
Читао је Александар Божовић.
Уредница емисије Тања Мијовић.