Читај ми!

Жене у музици – Рут Гипс

Вечерашња емисија посвећена је британској пијанисткињи, обоисткињи, композиторки, диригенткињи и педагошкињи – Рут Гипс – чија се стогодишњица рођења обележава ове године. Слушаћете Песму за оркестар, Концерт за кларинет, опус 9 и Концерт за клавир и оркестар, опус 34.

 Рут Гипс је рођена у 20. фебруара 1921. године у месту Бексхил у Источном Сасексу, у породици музичара. Њен отац је био виолиниста, а мајка професорка клавира у Музичкој школи коју је основала у Бексхилу и на чијем је челу била читав свој радни век. Даровитост и велико интересовање за музику Рут Гипс је показивала још од најранијег детињства. У четвртој години добила је од мајке прве подуке на клавиру, а према речима биографа, највише је уживала свирајући комаде Едварда Грига. На концертној сцени дебитовала је већ у петој години наступајући у некада чувеној лондонској концертној дворани Гротријан. Потом је, 1928. године, њена кратка клавирска композиција Обућар чаробњак са великим успехом испраћена на Фестивалу у Брајтону, а поред тога, често је побеђивала на такмичењима на којима је најчешће била и најмлађа учесница.

Године 1937. уписала је Краљевски колеџ у Лондону, на којем је студирала обоу код Леона Гусенса, клавир у класи Артура Александера, док је композицију учила код Гордона Џејкоба, а потом и код Ралфа Вона Вилијамса. Међутим, како се још од студентских дана суочавала са родном дискриминацијом, одлучила је да студије настави на Универзитету у Дараму, где је убрзо упознала и свог будућег супруга, кларинетисту Роберта Бејкера. Биографи истичу да ју је ова промена места студирања охрабрила да развије снажну личност коју су многе колеге означавале као одбојну, да не одустане од своје иницијалне жеље да се, иако је жена, са правом етаблира у свету музике у којем су доминирали мушкарци.

Године 1942. композицијом Витез у оклопу Рут Гипс је отворила важан пут ка успеху. Наиме, славни Хенри Вуд је ово остварење одабрао да буде на програму завршног Промсовог концерта који је уприличен 22. августа у Ројал Алберт Холу у Лондону. Том приликом маестро Вуд је дириговао Симфонијским оркестром БиБиСија, а речи критичара и публике биле су пуне хвале.

Своје импресивне извођачке способности Рут Гипс је представила публици на концерту одржаном 25. марта 1945. када је учествовала у двострукој улози. Наиме, најпре је свирала солистичку деоницу у Клавирском концерту Александра Глазунова, а потом је, у другом делу концертне вечери када је Симфонијски оркестар Града Бирмингема под управом Џорџа Велдона изводио њену Прву симфонију, она, као део ансамбла, свирала деоницу обое. Након тога, 1947, када је имала само 26 година, кантатом Мачка за контраалт, баритон, хор и оркестар промовисана је у доктора музике на Универзитету у Дараму, поставши уједно и најмлађа Британка која је стекла ово звање.

Из богате биографије Рут Гипс издвајамо да је радила као професорка на Тринити колеџу, Краљевском музичком колеџу и на Универзитету Кенсингтон у Лондону, где је са великим ентузијазмом своја знања и искуства преносила студентима.

 Године 1954, када је имала само 33 године, њену солистичку каријеру прекинула је озбиљна повреда руке, због које није више могла да концертира. То је био разлог због којег је даљи рад усмерила на компоновање, дириговање, оснивање ансамбла, на промовисање и подржавање жена у музици, као и на организовање концерата. Наредне, 1955. године основала је Лондонски репертоарски оркестар, а потом и Оркестар Шентиклир. Са дугогодишњим интерпретаторским искуством, као солисткиња, али и као чланица оркестара, Рут Гипс је била свесна проблема са којима су се млади музичари суочавали по завршетку школовања, па им је, кроз ансамбле које је основала, омогућила 'место за вежбање и усавршавање', као и прилику да изводе велики број дела стандардног музичког репертоара: од остварења Феликса Менделсона до композиција из пера Вилијема Волтона. Била изузетно посвећена сваком поједниначном члану оркестра и за сваког се једнако залагала у даљем развоју солистичких каријера, међу којима се посебно издвајају виолончелиста Џулијан Лојд Вебер и пијанисткиња Елисон Бејкер.

Иако су до четрдесетих година прошлог века многи композитори прихватили достигнућа тадашње савремене музике, сматрајући атоналност њеним природним развојем, Рут Гипс је читавог живота остала велика заговорница антимодернистичких тежњи. И сама је једном приликом истакла да њене композиције, посебно симфоније, обилују пасторалним мотивима, парафразама енглеских народних мелодија, оне су карактерне и разигране, заправо, представљају наставак музике њеног професора Ралфа Вона Вилијамса, Артура Блиса (којег је имала прилике да упозна 1942. и који ју је подржавао и охрабривао у раду), као и Вилијама Волтона, Арнолда Бакса и Френка Бриџа.

Уз бројне награде и признања којима је одликована, Рут Гипс је 1999. године овенчана и Орденом Британског краљевства. Преминула је 23. фебруара исте године.

 

Уредница: Ирина Максимовић Шашић

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво