Читај ми!

Жене у музици – Жинет Неве

Вечерашњу емисију посветили смо Жинет Неве, једној од најмаркантнијих виолинисткиња XX века, чија се активност на светској музичкој сцени одвијала од 1935. до 1949. године. Слушаћете ремастероване снимке дела Јана Сибелијуса, Мориса Равела и Јозефа Сука, које је у оквиру четвороструког компакт-диска објавила продукцијска кућа Presto Music 21. јуна 2019. године, поводом обележавања стогодишњице рођења ове уметнице.

Жинет Неве потиче из француске породице која се генерацијама бавила музиком: од деде, славног композитора и оргуљаша Шарл-Марија Видора, оца који је био музичар-аматер, три године старијег брата Жан-Пола Невеа који је био пијаниста и са којим је често музицирала, и мајке, професорке виолине, која јој је дала прве подуке за свирање овог инструмента. У седмој години дебитовала је са оркестром поставши једна од најмлађих солисткиња на париској музичкој сцени. Том приликом свирала је солистичку деоницу у Бруховом Првом виолинском концерту у дворани Гаво у Паризу, а неколико месеци касније наступила је и као солисткиња у Менделсоновом Виолинском концерту у е молу, када је Оркестром Колон дириговао је Габријел Пјерне. Године 1929. уписала је студије виолине на париском Конзерваторијуму, где су јој, између осталих, професори били Ђорђе Енеску и Нађа Буланже, а већ наредне, 1930, тријумфовала је на виолинском такмичењу париског Конзерваторијума освојивши специјалну награду – Premier Prix – и поставши прва жена у Француској која је остварила овакав успех. Почасном наградом за интерпретацију Менделсоновог концерта одликовао ју је и град Париз, а након студија у родном граду неколико година је провела у Берлину, где се специјализовала код мађарског виолинисте Карла Флеша. Након што је на једном од концерата чуо њене маестралне интерпретације, Флеш јој је послао позивно писмо у којем је истакао следеће: „Дете моје, твој јединствени таленат је редак дар са неба и ја немам никаквих намера да га спутавам. Једино што могу да учиним за тебе јесте да ти дам савете који се тичу техничке стране интерпретације и подржим на даљем путу".

Специјалну награду на инаугурацијском такмичењу Вијењавски освојила је 1935. године, оставивши тада двадестшестогодишњег и већ познатог виолинисту Давида Ојстраха на другом месту. Овај успех привукао је велику пажњу јавности, а жири је био једногласан у оцени да „Уметност Жинет Неве, иако има само петнаест година, и по форми и по суштини дотиче савршенство". Овенчана овом наградом, Жинет Неве је почела да гради и плодну међународну каријеру, те је исте године наступала у Пољској и Немачкој, а наредне у Совјетском Савезу. У Њујорку је дебитовала 1937, а након Другог светског рата, дебитантски наступ имала је и у Ројал Алберт холу Лондону када је са члановима Симфонијског оркестра Би-Би-Сија изводила Брамсов Виолински концерт, а овај концерт критичари и публика су оценили као изузетан. Потом је у Лондону 26. марта 1946. забележила и снимак овог дела, а критичар Грамофона је музицирање младе француске виолинисткиње описао следећим речима: „Она свира са изузетном страшћу и емотивноћу... њена интерпретација одликује се завидном техничком виртуозношћу и посебно израженим осећајем за епоху". Упоредо са оркестарским, Жинет Неве је често наступала и са својим братом, пијанистом Жан-Полом, а њихови концерти су увек били испраћани са највећим похвалама.

Последњи концерт Жинет Неве одржала је са својим братом Жан-Полом у дворани Плејел у Паризу 20. октобра 1949. године. Након недељу дана обоје су се укрцали у авион како би отпутовали у Њујорк на претходно договорену турнеју, међутим, доживели су несрећу када је авион пао код Азора. Том приликом сви путници су погинули, а међу њима је био и француски боксерски шампион Марсел Сердан, партнер славне Едит Пјаф.

Неколико дана од када је примио вест о авионској несрећи, Џон Барбироли је своје извођење Вердијевог Реквијема посветио Жинет Неве, истичући да се „... концерт одржава у знак сећања на ватрени млади дух у чијем је оквиру дрхтала сама суштина музичке лепоте и племенитости". Сви уметници који су наступали и били блиски пријатељи са Жинет Неве, попут Жака Тибоа, Иде Хендел, Пабла Казалса, Антала Доратија, Шарла Минша и Франсиса Пуленка, истицали су да је ова уметница била не само најбоља и најперспективнија виолинисткиња своје генерације, већ и да је имала изузетан осећај и развијену свет за заједничко музицирање, у којем је важно успоставити баланс између солисте и ансамбла. Француска република је Жинет Неве постхумно одликовала Националним орденом Легије части, а једна улица на Монмартру у Паризу названа је по њој.

Уредница Ирина Максимовић Шашић


Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво