Композитор месеца – Антоњин Дворжак

Јуна 1871. године, убрзо након што је напустио Привремено позориште, Дворжак је у једном прашком музичком часопису објавио да почиње да пише оперу Краљ и котао. Делове ове опере показао је уреднику поменутог часописа и бившем Сметанином ученику, који је препознао Дворжаков талент и почео да промовише његову музику на реситалима који су приређивани по граду. Само годину дана касније, управо је Сметана извео увертиру из ове опере. Након што је изведена и његова кантата под називом Химна – наследници Беле планине 1873. године, Дворжак се позиционирао међу водећим прашким композиторима. Охрабрен овим успехом, понудио је оперу Краљ и котао Привременом позоришту да је изведу под управом Беджиха Сметане, но због изузетних извођачких захтева, ово дело на крају није изведено.

Премда је истицао како га овај догађај није поколебао, у периоду од 1866. до 1871. године Дворжак је уништио већину својих дела и започео нови циклус. Удаљио се од утицаја немачких аутора, а пре свега Рихарда Вагнера и окренуо се новим формама и садржајима са елементима фолклора.

Прва значајна дела из овог такозваног транзиционог периоду била су Гудачки квартети број 5 и број 6 и друга верзија опере Краљ и котао, која није имала ништа заједничко осим назива са претходном опером, те је премијерно изведена 1874. године.

Године 1874. Дворжак је поред компоновања, држао приватне часове клавира и радио као оргуљаш. Пријавио се за Аустријску државну стипендију намењену уметницима, а том приликом написао је чак петнаест композиција, укључујући симфоније, увертире и песме. И наредне четири године је редовно аплицирао за ову стипендију. Тако је пријава 1877. године била круцијална за његову каријеру. Написао је неколико квартета, Серенаду за гудаче, Тему са варијацијама за клавир и Моравске дуете за глас и клавир, који су нарочито одушевили Јоханеса Брамса, који их је потом препоручио издавачима и извођачима.

Уредница Јелена Дамјановић