Музика вива – Миси Мацоли

Ова ауторка коју критика описује као „једног од најдоследније инвентивних, изненађујућих композитора који тренутно раде у Њујорку", 2018. године била је једна од две уметнице које су први пут у историји добиле поруџбину да напишу дело за Метрополитен оперу. Студенткиња неких од најзначајнијих композитора са краја 20. и почетка 21. века попут Дејвида Ланга, Луја Андрисена, Арона Џеја Керниса и Мартејна Падинга, учила је на институцијама као што су Школа за музику на Универзитету Јејл или Краљевски конзерваторијум у Хагу. Након повратка у Њујорк, превасходно се усмерила на стварање дела за сцену, сарађујући са оперским кућама из Филаделфије, Лос Анђелеса, Синсинатија, али и водећим америчким симфонијским и камерним ансамблима.

Дело које ћете слушати у вечерашњој емисији заправо је прва камерна опера Миси Мацоли, настала 2012. године и инспирисана необичном животном причом Изабеле Еберхарт. Ова швајцарска списатељица, истраживачица, новинарка и авантуристкиња, била је јединствена појава и једна од најнеобичних жена тог доба. Још као тинејџерка почела је да објављује дела под мушким псеудонимом, а 1897. године, вођена дугогодишњим интересовањем за северну Африку, као двадесетогодишњакиња, заједно са својом мајком долази у Алжир. Пуна презира према начину живота европских колонизатора, Изабела Еберхарт се најпре преселила у арапске делове града, а убрзо је прихватила ислам, те почела да се облачи као мушкарац, како би имала слободу кретања која је била ускраћена женама. Под именом Си Махмуд Саади, Еберхартова је често живела као номад, проводећи време у пустињи и проналазећи инспирацију у афричким пределима и мистичним, суфистичким тумачењима муслиманске вере. Због њеног необичног животног стила, европски сународници су је одбацили и са подозрењем гледали на ову младу жену. На њу је чак био покушан и атентат, а привремено је била и протерана из Алжира, под оптужбом да је енглески шпијун. Повратак јој је омогућен тек кад се удала за алжирског војника 1902, али је две године касније погинула, када ју је у пустињи задесила олуја, која је прузроковала бујице у којима се удавила. Њен литерарни опус је постао запаженији тек након њене смрти, када су посебно истицане њене напредне идеје, попут залагања за деколонизацију Африке и еманципацију жена.

Либрето камерне опере коју ћете вечерас чути, заснован је на текстовима који су инспирисани њеним литерарним делима, којима Миси Мацоли жели да публику "урони" у емотивни и духовни свет ове необичне жене, дочаравајући бол због губитка најближих чланова породице, узбуђење након доласка у Африку, радост новооткривене љубави, усхићење самоспознаје и мистерију смрти. Према речима композиторке, њу су инспирисале универзалне теме које се појављују у животу Изабеле Еберхарт – колико су њена искушења, питања која је себи постављала, њене стасти и жеље биле одраз пута које су жене морале да прођу током 20. и 21. века. „Изабела је морала да начини огроман напор да би могла себе да дефинише као независну жену у тим екстремним околностима", наглашава Миси Мацоли.

Поред партитуре написане за женски глас и ансамбл, ово дело има и визуелни сегмент, који је реализовао Стивен Тејлор. Он је искористио старе филмске записе са почетка 20. века како би створио визуелни наратив који не представља само опис животне приче Изабеле Еберхарт, веч представља одраз емоционалних тема сваког одсека композиције.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић