Париска опера у доба Луја XV

У време превирања француског музичког укуса под утицајем новог галантног идиома италијанске опере, али и симфонизма немачких композитора, композитор Жан-Жозеф Касанеа де Мондонвил поседовао је довољно вештине да задовољи разнородна очекивања париске оперске публике. Рођен у Нарбону, 25. децембра 1711. године, са двадесет година преселио се у Париз где је 1733. почео да објављује своје инструменталне композиције са запаженим успехом. Оперску каријеру започео је у петој деценији 18. века, када је иза себе већ имао низ успелих опуса камерне музике и изграђену репутацију врсног виолинисте. Мондонвил у својим операма комбинује аријете бриљантне колоратуре, мелодије које су наликовале популарној музици тог времена, драматске оркестарске епизоде и француске арије старог, лилијевског стила, што је упркос несталној ћуди париске публике резултовало тиме да је већина опера из његовог опуса била запажено успела и популарна. Једна од посебности Мондонвиловог оперског идиома јесте избегавање слободног метра који је био карактеристичан за француску оперу, због чега мелодијска линија његових речитатива више наликује песми, а оскудева у флексибилности и одређеним нијансирањима традиционалног француског речитатива.

Мондонвил је такође један од последњих француских композитора који је бриљирао у жанру опере-балета, као и један од ретких представника своје генерације који је овом оперском жанру давао предност у односу на узвишенију престижну лирску трагедију. Посебно се издвајају и његова дела која носе жанровску ознаку херојске пасторале, што је представљало подврсту херојског балета који се бави пасторалним темама из античке митологије. Прва Мондонвилова опера, херојска пасторала Избе, премијерно је изведена у априлу 1742. године; писана на либрето Анри-Франсоа де ла Ривијера, опера говори о љубави између пастирице Избе и пастира Коридона. Посебан историјски значај припада Мондонвиловој опери Титон и Аурора, чија се премијера одиграла 1753. године усред оштре препирке поклоника италијанске и француске опере, познате као Свађа буфониста, која је уједно била и рат између париске Опере и гостујућих италијанских оперских трупа. Огроман успех Мондонвилове опере била је једна од највећих победа француске стране у овој свађи.

Комични балет Дон Кихот код војвоткиње, из 1743. године, представља реткост на репертоару престижне париске Опере, као дело писано на текст Шарла Симона Фавара, либретисте који је у великој мери био заслужан за обликовање жанра опере-комик, који се развијао ван сцене париске Опере, односно Краљевске академије за музику и плес. Композитор опере, Жозеф Боден де Боамортије, био је познат као аутор лаког пера који је у своје комичне опере интегрисао популарни музички израз песама из париских салона.

Аутор Срђан Атанасовски
Уредница Сања Куњадић