Читај ми!

Музичко путовање Француском и Италијом са Чарлсом Бернијем

У трећој емисији циклуса посвећеног путопису енглеског историчара музике Чарлса Бернија из 1771. године, слушаћете дела двојице композитора из Падове – Ђузепа Тартинија и Франческа Антонија Валотија.

Путовање у Падову Берни је планирао пре свега како би се упознао са виолинистом и композитором Ђузепеом Тартинијем, који је у овом италијанском граду са прекидима боравио од двадесетих година 18. века, и где су га, зарад усавршавања, посећивали ученици виолине из читаве Европе. Међутим, седамдесетседмогодишњи Тартини преминуо је крајем фебруара 1770. године, мање од пет месеци пре Бернијевог доласка. Берни је имао прилику да посети његову кућу, његов гроб, као и да оствари увид у његову заоставштину. Тартинијева уметност била је предмет његових разговора са интелектуалцима и љубитељима музике у Падови, а упознао се и са његовим учеником и - како наводи - наследником, виолинистом Гуљетом Тромбом, који му је извео одређена Тартинијева дела из рукописа. Представљајући Тартинија као композитора непресушне инвенције, оригиналне маштовите мелодике и ученог, но ипак приступачног хармонског језика, Берни је искористио прилику да у свом путопису да и биографију композитора, нотирајући његово рођење у Пирану, 1692. године, затим посвећеност служби у базилици у Падови, преданост теоријском и педагошким раду, те потцртавајући везе са водећим виолинистима Европе тог доба. Није пропуштена ни чувена анегдота о настанку Тартинијеве сонате Ђавољи трилер, коју је композитор наводно записао након сна у коме му се, као њен извођач, указао ђаво. Тартини је савременицима ову причу испричао 1713. године, а данашњи стручњаци су склони да ову сонату, објављену тек 1798, виде као део композиторовог зрелог израза, смештајући је у четрдесете године 18. века.

Током свог боравка у Падови, Берни је присуствовао извођењима духовне музике другог композитора из овог града, Франческа Антонија Валотија. У чувеној базилици Светог Антуна, а забележио је и да је Валоти био аутор пригодних дела изведених на комеморацији посвећеној Тартинију, одржаној крајем марта исте, 1770. године. Берни је Валотијев израз оценио као стил чисте хармоније, мајсторске модулације, те свечаног и озбиљног тона примереног богослужбеним жанровима.

 

Аутор Срђан Атанасовски
Уредница Сања Куњадић

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво