Музичко путовање Француском и Италијом са Чарлсом Бернијем

На путовање током којег је посетио Француску и Италију, Чарлс Берни је кренуо у јуну 1770, са основним циљем да прикупи материјал за своје животно дело - четири тома историје музике која ће објављивати од 1776. до 1789. године. На овом путу Берни је пратио добро утабану стазу такозваних „великих путовања”, односно обиласка европског континента, а пре свега Италије. Карактеристични за британску аристократију, ови подухвати су већ били добро документовани бројним путописним делима. Берни на почетку своје приповести примећује како сви ти путописи у први план стављају ликовне уметности, док су информације о музици непостојеће, иако је, према његовом мишљењу, Италија давно изгубила примат у сликарству, скулптури и архитектури, док је водећа управо на плану музике.

Чарлс Берни се отворено сврставао у заговорнике модерног италијанског музичког израза, проистеклог из галантног стила, те не чуди што је за њега Француска тек успутна станица на путу ка центрима попут Милана, Венеције и Напуља. Посебну пажњу посветио је извођењу грегоријанског корала и употреби оргуља у француским црквама. Приликом богослужења којем је присуствовао у цркви Сен-Рош, Берни је имао прилику да чује водећег париског оргуљаша, Клода Балбастра, који је оставио снажан утисак на њега, пре свега вештином извођења контрастних карактерних импровизација. У друштву Балбастра, Берни је упознао другог водећег париског оргуљаша и чембалисту, Арман-Луја Купрена. Забележивши у свом путопису Купреново виртуозно владање инструментима са диркама, Берни је задовољно приметио да је млади Купрен, тада у раним четрдесетим годинама свог живота, усвојио све од модерног, италијанског стила, колико му је средина у којој је радио то дозвољавала.

Берни је био критичан према француској оперској традицији, поготово према делима у жанру опере-балета. Једини оперски композитор који је завредио његове речи хвале био је Андре Гретри, чија дела је слушао на сцени париског Италијанског позоришта, али и упознао у друштву музичког писца Опата Пјер-Жозефа Русијеа и сликара Жан-Етјена Лиотара. Истичући Гретријево осмогодишње образовање у Болоњи под менторством Ђованија Батисте Мартинија, Берни преноси закључке њиховог разговора о неприлагођености француске поезије модерном италијанском музичком изразу, те примећује ове неусклађености и у Гретријевим композиционим решењима.

Након Париза, Чарлс Берни је свој пут наставио посетама Лиону и Женеви, који на њега нису оставили позитивне музичке импресије, али му је потоњи град пружио прилику да се упозна са Волтером. Бернијево одушевљење италијанском музиком по први пут ће се оваплотити приликом посете Торину, где је присуствовао концертима капеле Савојског краљевског двора. Поред капелмајстора Гаетана Пуњанија, кога је познавао из Лондона, Берни се сусрео са браћом Безоци, Антонијом и Алесандром, виртуозима на обои и флаути, те је био гост у њиховом дому. Посебно је истакао идиосинкратичност њиховог израза, прилагођеног овим дувачким инструментима, те деликатност и рафинираност мелодике која је у првом плану њихових солистичких дела.

Аутор Срђан Атанасовски
Уредница Сања Куњадић