Џон Гарт и концерт у Енглеској

Међу италијанским композиторима који су градили каријеру у Енглеској био је и Ђузепе Самартини. За разлику од свог млађег брата, Ђованија Батисте који није напуштао родни Милано, Ђузепе Самартини је своју срећу окушао у више европских престоница. У Лондон је дошао 1727. године, да би 1736. ступио у службу престолонаследника Фредерика, принца од Велса, где ће остати до смрти, 1750. Омиљен за живота као аутор камерне музике, Самартинијев концертантни опус постаће зачуђујуће популаран тек након његове смрти, у тој мери да је у периоду од 1776. до 1790. године био најизвођенији италијански композитор инструменталне музике у Енглеској. Иако укорењени у стил позног барока, Самартинијеви концерти изразито су еклектични и у њима композитор несистематски усваја разноврсне елементе галантног стила, од формалних образаца, преко успоравања хармонског ритма, до типичних мелодијских и ритмичких фигура.

Каријера Џона Гарта била је пре свега везана за његов родни град Дарам на северу Енглеске, где је активно учествовао у концертном животу и радио као учитељ музике у племићким породицама. Дарам је словио за својеврсну престоницу североисточне Енглеске, те не чуди што је средином 18. века имао богат концертни живот. Гарт је руководио серијом претплатних концерата који су се одржавали у сали градске већнице и јавном парку на домаку града, а који су њему и другим композиторима у овом делу земље били прилика да изводе сопствену инструменталну музику. Његови концерти за виолончело, објављени 1760. године, настали су у овом контексту током педесетих година 18. века. Чарлс Ејвисон био је композитор са којим је Гарт најближе сарађивао у обликовању музичког живота северне Енглеске. Ејвисон је своју активност везао за суседни Њукасл у којем је и рођен 1709. године. Ејвисон је стварао под снажним утицајем последње генерације великих мајстора италијанског барока, о чему сведочи и његова популарна збирка „концерата у седам деоница" рађених према сонатама Доменика Скарлатија, објављена 1744. године.

Аутор Срђан Атанасовски
Уредница Сања Куњадић