Мајстори барока – Георг Фридрих Хендл

Ова збирка, позната и под називом „Велики концерти”, написана је у креативном заносу током септембра и октобра 1739. године. Хендл је ова дела од почетка замислио као интегрални след од дванаест концерата у некој врсти сопственог одговора на чувени циклус Арканђела Корелија – који носи исти број опуса, исти број концерата и исти инструментаријум: кончертино састављен од две виолине и виолончела и рипиено оформљен од четири деонице гудачких инструмената и континуа. Једина разлика је што је у Концертима број 1, 2, 5 и 6 Хендл увео и обоу која у ствари удваја деоницу рипиено виолина. Већину дела Хендл је представљао публици за време извођења својих ораторијума и ода, као инструментална одморишта. 

Занимљивост овог Хендловог циклуса лежи у самој формалној разноврсности концерата од којих је сваки другачији од оног претходног и поседује самосталне карактеристике. У њима сусрећемо како маестозност француског стила оличеног у уводном ставу попут увертире, тако и лакоћу и покретљивост италијанског типа у фактурном слогу деоница. Но, ту је и недвомислено хендловска мелодијска инвенција и његов карактеристични интензитет и снага. 

У овим делима, Хендл се у појединим ставовима ослања на сопствени, старији материјал, али и на неке теме својих савременика. У оба случаја не ради се о пуким цитатима и аутоцитатима, већ о фасцинантним адаптацијама оригинала у потпуно новом контексту. Другим речима, као и у својим најбољим вокално-инстурменталним остварењима, Хендл је и у овим концертима, руководећи се најразличитијим утицајима и стилским усмерењима, направио спој који је уникатно и препознатљиво његов. Богатство инвенције, које се огледа и у трансформацији стандардних плесних ставова у самостојеће сегменте музичке форме, као и у надахнутом вођењу дијалога између кончертина и рипиена са често изненађујућим и модерним звучним резултатима, уздижу овај Хендлов циклус у ранг апотеозе барокног концерта заједно са Баховим Брандебуршким концертима.

Уредница Ксенија Стевановић