Мајстори барока

Представићемо композиције Јана Игнаца Франтишека Војте, чешког аутора који је живео у другој половини XVII и почетком XVIII века у Прагу.

Војта је био савременик Хајнриха Бибера, а једини, штури извори о његовом животу су они које је сам оставио о себи. Похађао је језуитски семинар Свети Вацлав у Прагу, где је добио широко и темељно образовање које је, по свему судећи, укључивало и музику. Потом је студирао филозофију на Прашком универзитету, да би касније проучавао и медицину све док се није квалификовао за доктора 1684. године. У току живота био је лекар бенедиктинског реда Светог Николе, а деловао је и као композитор и виолиниста и музички педагог. Из првенствено црквених извора данас му се атрибуира дадесет седам композиција од којих је сачувано само седам у рукописима у Брну, Прагу, Бечу и Паризу.

Међу њима је и Кантата на латинском језику Threnodia huius Temporis чији наслов бисмо могли да преведемо као Тренодија за наше доба, а у алегоричном тексту ове световне кантате читамо о моралном суноврату света, бахатом понашању богатих и о владавини „лажи" уместо „истине".

Војтине виолинске сонате су посебно значајне с обзиром да су оне први примери виолинске сонате које је написао један чешки композитор. Сачуване су у музичком архиву самостана Миноританаца у Бечу у рукопису са краја XVII века у којем се налазе и друге сонате за виолину и континуо. У овим делима Војта користи технику скордатуре, приказујући да на техничком и композиционом нивoу не заостаје за својим много познатијим савременицима.

Уредница Ксенија Стевановић