Станислав Винавер и немачка култура – говоре Весна Матовић и Стеван Брадић

Весна Матовић анализира идентитетске и поетичке аспекте у Винаверовој путописној прози Беч – стаклена башта на Дунаву (1924), запажајући да се Винаверов хетероимаж у неким важним сегменатима подудара са аутоимажом Штефана Цвајга (у мемоарској прози Јучерашњи свет, објављеној 1943. године). Могуће је да су томе допринели космополитизам и пацифизам двојице писаца као и музика кoja je имала посебнан значај у њиховим животима. Ипак, припадност различитим уметничким генерацијама (Цвајг оном из 80-их, а Винавер из 90-их година 19. века) и културним срединама, резултирали су другачијим поетичким оријентацијама. Слика о Другом коју Винавер конструише, а унутар које посебно важно места има културна идеологија, поред Аустријанаца обухвата и друге словенске народе, негдашње аустроугарске поданике (посебно Чехе) и парадигматична је за пишчеве поетичке афинитете и усмерења исказана у бројним полемикама, манифестима, есејистичким и критичким текстовима о српским и писцима јужнословенског културног простора, закључује ауторка. 

*    *    *

У свом излагању Стеван Брадић нуди извесно критичко читање Винаверове анализе стваралаштва немачког романтичарског песника Фридриха Хелдерлина. Наиме, Станислав Винавер у есеју „Хелдерлин: песников песник” даје преглед најзначајнијих момената Хелдерлиновог живота и дела, излажући, у релативно слободној форми, сопствену перцепцију Хелдерлиновог схватања богова, античке Грчке, превођења са класичног грчког, односа класицизма и романтизма, Француске буржоаске револуције и, коначно, стања савремене немачке нације. У складу са тиме, Брадић анализира Хелдерлинов роман Хиперион, трагедију Емпедоклова смрт и посебно Хелдерлинову поезију, о којој се у Винаверовом тексту веома мало говори. Сва наведена дела и теме су од изузетног значаја за разумевање овог песништва, али им Винавер приступа са неуједначеном аналитичношћу, тако да у појединим случајевима остаје на нивоу биографизма и анегдоте, док у другима показује знатну дубину. Путем увида у књижевноисторијски контекст и историјску рецепцију Хелдерлиновог дела, аутор ће проценити домет и релевантност Винаверове анализе и скренути пажњу на његове слепе тачке.

Уредница циклуса Тања Мијовић.