Aлександaр Милосављевић: Позоришне актуелности

Представу Крваве свадбе, која је настала према истоименој драми Фредерика Гарсије Лорке, а у копродукцији Града театра Будва и Српског народног позоришта из Новог Сада, режирао је Игор Вук Торбица. Како нас обавештава Александар Милосављевић, у овој представи нема никаквих алузија на актуелне друштвено-политичке прилике у којима живимо, а нема ни референци на било који други аспект данашње стварности. Све је, дакле, редитељ Крвавих свадби оставио у Лоркиној епохи, али с обзиром на успостављену театарску дистанцу, као да је причу сместио у магловите даљине. Но, пошто нас је увео у причу и представио драмске ликове, Торбица убрзава ритам и усложњава сценску игру; дакле, радња је већ ужљебљена у ток неминовности и ништа више је не може спутати на путу ка трагичном финалу. Судбинска матрица се преноси и на најновија поколења, а прецизно дефинисани карактери драматис персона само диктирају темпо. Дакле, Торбичина представа је саливена из једног комада, својом чврстином и прецизношћу она укида могућу дилему везану за начине на које Лорка кореспондира са савременом публиком, а својом поетичношћу она гради свет за себе, стварност узбудљивог и потресног театра.

* * *

Драму Илије Ђуровића Собе у Драмском студију „Празан простор" у Подгорици режирао je Мирко Радоњић. Предтава почиње када један од глумаца потпуно наг стане пред публику и гласно изговори реченицу: „Страшно је бити педер у Подгорици". Ма одакле публика долазила, она не може а да не препозна очај момка чији лик у представи тумачи овај млади глумац, баш као што мора да препозна и менталитетску скученост духовног амбијента града о којем лик говори. Љубав између њега и његовог пријатеља изненада је планула, изненадивши обојицу, а писац и редитељ нас до таквог њиховог односа доводе пажљиво, претходно нас упознајући с градским амбијентом главног града Црне Горе, али и са све мање притајеним облицима побуне тамошње младежи против дебелих наслага традиционализма којима је оптерећено свако, па и црногорско патријархално друштво. Представом Собе, баш као и цетињским Сином, о којем је већ било речи у претходној емисији, Мирко Радоњић се наметнуо као једно од тренутно најзанимљивијих редитељских имена не само Црне Горе, а Сцена „Празан простор" у подгоричкој Старој вароши потврђује тезу да данашњи млади позоришни ствараоци немају више стрпљења и воље да чекају на свој ред за рад у великим театарским институцијама, него смело стварају властите позоришне просторе у којима слободно могу да се баве истраживањем, закључује Милосављевић.

Читала Душица Мијатовић.
Уредница емисије Тања Мијовић.