Светске музичке позорнице

Овим, свечаним концертом обележена је тридесетогодишњица пада Берлинског зида, као и антологијско извођење Ленарда Бернстајна Бетовенове Девете симфоније. Наиме, 23. децембра 1989. године, нешто више од месец дана након што је Берлински зид срушен, Бернстајн је одржао концерт у западном делу Берлина, а два дана касније, на Божић, исти концерт одржао је и у делу града који је припадао Источној Немачкој. На оба концерта извео је Девету симфонију са оркестром у којем је окупио музичаре из целог света – Америке, Француске, Велике Британије, тадашњег Совјетског Савеза – али и уметнике из Источне и Западне Немачке. Бернстајн је у ово монументално дело светске музичке литературе унео малу, али изузетно значајну измену коју је применио на оба концерта. Наиме, у завршном ставу - Оди радости, која је компонована на стихове Фридриха Шилера - Бернстајн је реч радост заменио је речју слобода, обликујући финале као Оду слободи. „Сигуран сам да би ми Бетовен дао свој благослов за ову измену... Ово је најсрећнији Божић у мом животу", рекао је Бернстајн након концерта узвикнувши: „Шилер! Бетовен! Радост! Брат! Слобода!" Промена само једне речи значила је много, не само музичарима и публици у распродатој концертној дворани, већ и хиљадама људи који су овај свечани концерт пратили преко екрана на отвореном.

Компонована у периоду од 1822. до 1824. године, а по поруџбини Лондонског филхармонијског друштва, Девета симфонија је последња комплетна симфонија у Бетовеновом опусу. Иако је ово дело писао већ потпуно нарушеног слуха, оно представља важан стилски мост који повезује класичан и романтичан период западно-европске музичке историје. Бетовен је превазишао обрасце класичног стила кроз велики оркестар, партитуру која се изводи дуже од сата и у коју је унео деонице хора и вокалних солиста, наговестивши на тај начин остварења Густава Малера, Рихарда Вагнера и других композитора позног романтизма. Дело је премијерно изведено 7. маја 1824. године у Бечу.

Емисију уређује Ирина Максимовић Шашић