Краљевска музичка академија

Међу операма премијерно изведеним у продукцијама Краљевске музичке академије у првој половини 1727. године издвајају се дела Ђованија Бонончинија и Атилија Ариостија. Бонончинијева опера Астијанкт изведена у мају 1727. године уједно је и последња опера овог мајстора писана за Лондон. Либрето Антонија Салвија из 1701. базиран је на Расиновој трагедији Андромаха и уживао је популарност у првој четвртини 18. века на италијанским оперским сценама. Опера Луције Вер Атилија Ариостија изведена је четири месеца раније и представља једно од последњих остварења овог аутора.

Почетак лондонске оперске сезоне 1727–28. године био је обележен свечарском атмосфером, зарад ступања краља Џорџа II на енглески престо. Све опере на програму Краљевске музичке академије биле су из пера Георга Фридрихa Хендла, а прва међу њима, опера Ричард I, као своју тему имала је догађај из енглеске историје. Либретиста Паоло Антонио Роли потцртао је патриотске елементе и посветио је текст краљу Џорџу II у сонету који је штампан заједно са либретом. Радња опере тиче се крсташког похода Ричарда Лављег Срца, његовог боравка на Кипру и љубавне приче са принцезом од Наваре. Дует Ричарда и принцезе Констанце којим се завршава други чин опере Хендл ће касније адаптирати као уметну нумеру за свој ораторијум Јифтах. Последња опера коју је лондонска Краљевска музичка академија извела била је Хендлова опера Птоломеј. Радња опере прати судбину свргнутог египатског владара који, уз помоћ своје верне супруге, успева да одбрани своју част, да се помири са млађим братом који је ковао заверу против њега, као и да, на послетку, поврати престо. Занимљиво је да се радња опере, као и у случају опере Ричард I, одиграва на Кипру, чији краљ такође учествује у завери против Птоломеја, док је кипарска принцеза заљубљена у њега.

Сезона 1727˜–28. била је последња сезона ове компаније: скандал који се тицао сукоба између певачица у компанији, а који је избио на површину у претходној сезони, наставио је да потреса лондонску јавност. Популарна сатирична Просјачка опера изведена је у јануару 1728. у супарничком позоришту и отворено је извргавала руглу Краљевску музичку академију. Аристократе на чијем меценству је почивала финансијска сигурност академије убрзо су се дистанцирали од компаније и директори су морали да констатују да није могуће наставити са радом.

Аутор Срђан Атанасовски
Уредница Сања Куњадић