Грамофонија

Први значајнији дискографски успеси „оца модерне гитаре”, Андреса Сеговије настали су након Другог светског рата, а у овом периоду је све његове албуме објављивала британска продукцијска кућа Дека. Са растућом популарношћу овог уметника и друге компаније почињу да објављују виниле са његовом музиком, те се почетком шездесетих година Сеговијине плоче појављују са етикетама Дојче грамофона, Брунсвика, Алегро рекордса, Ем-Си-Еја, Мелодије и других. У овом периоду је готово сваки албум чувеног гитаристе био објављиван у више верзија и за различите продукције куће, што је случај и са плочом коју вечерас емитујемо. Албум са Понсеовом и Родриговом музиком је стекао велику популарност, а томе је допринела и чињеница да је Хоакин Родриго своју Фантазију за господина компоновао управо за Сеговију, који је ово дело премијерно извео. Због тога не чуди што се овај албум за десетак година појавио под етикетама британских, америчких, шпанских, француских и италијанских продукција, а касније је током осамдесетих година доживео и велики број реиздања заједно са осталим записима овог легендардног гитаристе.

Значајно је поменути историју оркестра који је у више наврата пратио Сеговију. Реч је о ансамблу сачињеном од бивших чланова Ен-Би-Си симфонијског оркестра који је био основан за Артура Тосакнинија и деловао примарно у оквиру ове телевизијске мреже. Када је оркестар распуштен 1954. године, већина његових чланова је настојала да настави са заједничким радом, те у основали нов аснамбл независно од телевизијске мреже који је назван Симфонијски оркестар Арија. Руководилац и најчувењи диригент који је радио са овим ансамблом био је Ленард Бернстајн, док је Енрике Хорда у време снимања ове плоче углавном сарађивао са Новим симфонијским оркестром Лондона и ансамблом из Сан Франциска.

Аутор Милан Милојковић
Уредница Сања Куњадић