Владислава Гордић Петковић: Тематизација рата у романима Ласла Вегела

Владислава Гордић Петковић анализира романе Ласла Вегела у контексту њима сродних дела, са свешћу да овај романсијер, драматичар, есејиста, колумниста и путописац опсесију ратом дели са бројним писцима из некадашње Југославије, и са осећајем да се не могу игнорисати формална и поетичка сродства ових романа са делима како претходника, попут Александра Тишме и Антонија Исаковића, тако и савремених писаца из Србије и региона као што су Слободан Шнајдер, Филип Давид, Ђорђе Лебовић и Рели Алфандари, понајвише из перспективе управо „граничних ситуација" које пропитују спремност појединца да се одбрани од зла и искушења. Ауторка посебну пажњу посвећује романима Неопланта или Обећана земља и Балканска лепотица или Шлемилово копиле, заступајући тезу да Вегел у предстaвљању оружаних сукоба и потреса који су обликовали турбулентну историју Новог Сада не види само начин да суочи два национална идентитета и две културе, мађарску и српску, него и да напише својеврсну хронику менталитета чији учинци и утицаји надилазе појединачан заплет и постављену тему. Посматрајући рат као заоштрену ситуацију која ставља на пробу веру, снагу и храброст, Вегел и из историјског догађаја и из његове фикционализације (и из реалитета и из илузије) ствара могућност да се дотакну и повежу уметничка обрада и етичка контемплација: У својим делима, било да говори о позиционирању и самоодређењу појединца у рату, мирнодопским политичким или чак и еротским интригама, клопкама и уценама, Вегел се понајвише бави оним замршеним, критичним и по живот опасним стањима и ситуацијама у којима морални осећај појединца може једино да се управља према околностима, колико год оне биле неочекиване, нелогичне, апсурдне, пише Владислава Гордић Петковић.

Чита Марица Милчановић.
Уредница циклуса Тања Мијовић.