Имагинарни пејзажи – Волфганг Фогт

Од 1996. године када је изашао истоимени албум првенац за легендарну и данас угашену Франфуртску дискографску кућу Mille Plateaux која је дефинисала изглед глич музике деведесетих година, GAS је поставио звук нечега што би се могло назвати "амбијентални техно" – спој амбијенталне музике и минималног техна, оличеног у врло једноставној бит структури 4/4 ритма. Ово је најапстрактније од свих пројеката Вофлганга Фогта, а часопис Wire је GAS једном описао као „рејв на отвореном, који се чује преко брда у суседном селу”. Мотив шуме и природе је врло важан за разумевање естетике и поетике GAS-а, јер Фогт инспирацију за своја остварења црпи из органског покрета, екосистема шуме и идеје да структура албума није дефинитивна, већ да је почетак као и крај арбитрарно одређен. У том погледу и албум Рауш је намењен слушању у „једном комаду” без прекида – како би се перципирале суптилне промене, фрагменти фраза дувачких или гудачких инструмената, повремени шумови или звуци природе попут ветра.

У коментарима о свом поступку Фогт је навео да је користио семплове које је манипулисао до непрепознатљивости како би направио основну, врло засићену текстуру својих нумера. Из те текстуре, израњају битови као потпорна структура, као и повремени мелодијски фрагменти у синтисајзерима и акустичним инструментима, а саме нумере немају класичну структуру грађења врхунца, већ теку линеарно "као на траци". Ипак на половини албума, атмосфера се мења кроз појаву засићеног гудачког звука, а остварење добија мрачнији и помало застрашујући тон. У том погледу ово остварење се издваја од осталих GAS албума 90-их које је красио контемплативни квалитет. Рауш у свом амбивалентном наслову – наиме ова реч без префикса рода остаје на међи између опијености и шума, као да концептуално отвара нови значењски простор, који се може разумети као обраћање данашњици. А данашњица је, за разлику од ескапизма 90-их Западне Европе, тешка и политички некохерентна за људе који су мислили да су пронађена решења за уређено друштво, уз наговештај злокобне будућности. У том смислу, мењајући свој ГАС "кóд" суптилним сенчењима, увођењем сенчења, избором семплова – очигледним посезањем за баштином класичне музике и пратећих звукова, Фогт је успео да направи нешто ново – не само носталгично издање које се присећа минимал техна 90-их, већ и потпуно савремену музику која се обраћа свету сада и овде.

Уредница Ксенија Стевановић