Спекулативни реализам

У Теми недеље Трећег програма СПЕКУЛАТИВНИ РЕАЛИЗАМ, од понедељка 16. до петка 20. јануара 2012, можете пратити текстове излагања и разговора који су се 27. априла 2007. године, водили на лондонском универзитету "Голдсмит", у оквиру једнодневног скупа под називом "Спекулативни реализам". Изабрао и са енглеског језика превео Александар Матковић.

У кратком објашњењу садржаја и намера скупа који је, под називом Спекулативни реализам: једнодневна радионица, одржан 27. априла 2007. године на лондонском универзитету "Голдсмит", под окриљем "Центра за проучавање развоја и социјалних процеса" и под делимичним спонзорством часописа Колапс, стоји:

Уместо објављивања настанка неке нове "доктрине" или "школе", овај догађај је спојио четири амбициозна филозофска пројекта - од којих сваки проблематизује субјективне и антропоцентричке темеље већег дела данашње "континенталне филозофије", док се међу собом битно разликују у властитим стратегијама поништавања тих темеља.

Оно што је омогућило развој једне овако плодне расправе јесте управо јединственост сваког учесника. Поред артикулације разних изазова који су постављени извесним идеалистичким премисама, једнако је било на снази и одређивање препрека које савремени реализам мора да савлада. Сходно томе, разматрана су нека кључна питања попут статуса науке и епистемологије у савременој филозофији, онтолошке конституције мишљења и природа објеката који су независни од субјекта. Ипак, како је на то указао Алберто Тоскано, један од организатора и модератор радионице, заједничка одлика представљених радова јесте став да из правог преиспитивања континенталне традиције нужно следи и одбијање догми које су симптоматичне за појмовну малаксалост те традиције (од којих је највидљивија она бескрајна поплава неукусне секундарне литературе и "X-овски" идентитет њених аутора), и тиме враћање суштинском задатку бављења филозофијом "у своје властито име". "Спекулативни реализам" отуда приморава савремену филозофију да се одлучи, али не између идеализма или реализма, већ је овде у питању пре свега могућност будућности одважне и оригиналне филозофске мисли као дискурса о природи стварности - или, како бисмо је могли другачије назвати: будућности саме филозофије.

Неки од учесника, пре свих Кентен Мејасу, Грејем Харман, Иан Хамилтон Грант, Алберто Тоскано, Реј Брасије, дакле филозофи млађе и млађе-средње генерације, данас су већ врло препознатљива имена на европској, па и светској филозофској сцени.

У понедељак, 16. јануара прво смо емитовали излагање Реја Брасијеа, док смо у другој емисији пренели дускусију о Брасијеовом излагању којој су учествовали Иан Хамилтон Грант, Грејем Харман, Кентен Мејасу и предавач Реј Брасије.

У трећој емисији, уторак, 17. јануара (5 минута после поноћи) слушаћете излагање Иана Хамилтона Гранта са овог скупа.

У среду, 18. 1. можете пратити разговор поводом излагања Иана Хамилтона Гранта, у којем, поред Гранта, учествују Алберто Тоскано, Али Ализадех, Грејем Харман и Питер Холвард.

У четвртак, 19. и петак, 20. јануара емитујемо излагање Грејема Хармана.  

Уредник циклуса: Иван Миленковић.

 

 

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво