Можда су Кристијано Роналдо и Лео Меси бољи, већи играчи од Златана Ибрахимовића. Постигли су више голова, освојили Лиге шампиона и „Златне лопте", али када сте чули да неко, било где, у било којој ситуацији, понавља реченице, максиме, афоризме или анегдоте Португалца или Аргентинца?

У историји фудбала ниједан играч није толико цитиран као Златан. Чак и они који га не гледају и нису прочитали његове две аутобиографије, употребе Ибрин афоризам, опаску, арогантну упадицу, или филозофску мисао са примесом улице, типа: „Можеш да склониш дечака из гета, али не можеш да уклониш гето из дечака". 

Розенгард, предграђе Малмеа, европски је гето у коме се причало 28 различитих језика. Као што је Розенгард био у контрасту са остатком Шведске, тако је Ибра био у сукобу са својом околином, у борби са ауторитетима које није признавао. 

Ибрахимовићеви родитељи, отац Шефик из Бијељине, мајка Јурка Гравић из Задра, развели су се када је имао две године. Социјална служба га је поверила оцу, када је напунио девет година, пошто је сестра по мајци ваљала дрогу.

У очевој кући није било дроге, али када би млади Ибра отворио фрижидер, враћајући се кући са тренинга или из школе, проналазио је само лименке или флаше јефтиног пива. И данас има опсесију да фрижидер мора увек да буде крцат храном јер, како је сам признао, крчање празних црева је једно од најдраматичнијих сећања из детињства. 

Далеко од мајке и са оцем хипнотисаним вестима из Југославије коју је прождирао рат, Ибра је био препуштен улици. Ситне крађе, мало вандализма, понека туча и велика страст за фудбал и борилачке вештине. У Златановој соби је био постер Мухамеда Алија, касније ће додати Роналдов. Кад год не би знао шта да ради, а то је било правило, играо би фудбал.

Пргави деран

У аутобиографији Ибрахимовић је написао да би највероватније постао криминалац да му фудбал није отворио нову перспективу. Златан је имао своју екипу са којом је правио ситна кривична дела: од крађа бицикли до вандализма, међу којима је убацивање петарди у поштанско сандуче комшија било омиљено.

Ван своје мале групе пријатеља, Ибра није био омиљен. Пргавог карактера, спреман да се посвађа у свакој прилици и са талентом да употреби погрешне и увредљиве речи, Златан је градио имиџ непоправљивог дерана. У школи је био све само не ученик за пример. Завршио је и код психолога, али без великих резултата. Када су га због недисциплине избацили са часа италијанског језика, напустио је учионицу свечаним обећањем: „Ја ћу италијански научити када будем живео у Италији". 

Ибра је одржао дату реч, стигао је до Италије, али италијански и данас говори као Тарзан енглески. 

Кунг Фу фудбал

Ибра је растао у породици и окружењу у којем су загрљаји, топла реч, предусретљивост, нежност, били симболи слабости. Разговори су прелазили у расправе и још чешће у свађе, а псовке су биле саставни део комуникације. Улица је била Ибрина школа, не само за фудбал већ и за кунг фу и теквoндо. Управо те борилачке вештине постаће додатна вредност, неисцрпни резервоар непредвидивих потеза који ће Ибрахимовићу омогућити да постигне најспектакуларније голове. 

Дечак Златан је своје прве фудбалске кораке направио у фудбалским школама где родитељи нису доводили децу са идејом да постану звезде и репрезентативци. За малог Ибру, недисциплинованог, жељног доказивања и са већ израженом вољом за победе, и врло ниским прагом трпљења пораза, то је била ноћна мора: за њега је фудбал већ био више од игре док другима није био чак ни омиљени спорт.

У том амбијенту мали Златан је први пут открио шта значи када те други виде као различитог. „Ја себе нисам сматрао различитим, али сам осећао да ме други третирају и да се односе према мени другачије. Био сам мали да бих схватио зашто јер тада нисам знао шта значи појам странац, мигрант. Али ми је било јасно да је странац увек крив", изјавио је Ибра недавно у разговору са својим бившим клупским другом Масимилијаном Амброзинијем.

Сценарио се понављао у свим клубовима: родитељи Ибриних другара су се свуда жалили на малог клинца због његовог понашања, недисциплине, самоинцијативе и претерано такмичарског духа за њихов укус. Недовољно Швеђанин, недовољно образован, недовољно васпитан, недовољно послушан а превише својеглав, емотиван и арогантан, Ибра на прагу својих тинејџерских година је имао утисак да је сам против свих.

Од Балкана до звезда

Прва велика прекретница у Ибрахимовићевој каријери је долазак у клуб са евокативним именом: Балкан! Ту, са децом других миграната, где је слање у „мајчину" као добар дан, Ибра проналази своје природно окружење, али није престао да буде дрчан. На мечу против Велингеа, клуба татиних и маминих синова, по казни је на клупи. Прво полувреме се завршава  4-0 за Велинге.  Јунак наше приче улази у другом полувремену а на крају меча на семафору стоји 5-8. Свих осам голова је постигао Златан. Звезда је рођена. 

Прелазак из Балкана у Малме није био само велики успех за тинејџера са Балкана, то је била и велика прекретница за његовог оца. Шефик је оставио алкохол, постао његов први и највећи навијач и заразио га слушањем балканске фолк музике, што се могло видети када је Ибра недавно славио својих 500 голова. Златаново самопоуздање је порасло до неба. Нису му били довољни клупски тренинзи, настављао је да игра фудбал на улици, а када би досадио свима, нудио је десет круна свакоме ко му одузме лопту. 

Једна од легенди која кружи око имена шведског аса југословенског порекла везана је за његов неуспешни прелазак у Арсенал. Наводно је Ибра на позив Арсена Венгера да дође на пробу у Лондон одговорио „Златан не иде на пробе".

Из тог периода потиче навика да о себи говори у трећем лицу. Трансфер из Малмеа у Ајакс је такође обележен антологијском изреком у Ибрином стилу. На првом појављивању у свлачионици Копљаника рекао је: „Ја сам Златан, а који сте ви мој к..." 

Ибрино срце

На прагу својих двадесетих, Златан среће две најважније особе у свом животу: супругу Хелену Сегар и менаџера Мина Рајолу, дежмекастог Италијана који савршено разуме Ибру, будући да је и сам одрастао у гастарбајтерској породици у Холандији. Госпођа Ибрахимовић је 11 година старија од Златана. Пореклом је из добростојеће шведске породице и практично је научила Ибрахимовића како да се понаша у друштву, почев од употребе виљушке и ножа до држања чаше за вино.

Трауматизован искуством живота са оцем алкохоличарем и разореном породицом, Ибра готово да не пије, не залази много у дискотеке и барове и куне се у своју породицу и супругу Хелену. Наравно, ту и тамо изађе нека прича о Ибрином флерту, као последња са италијанском телевизијском водитељком Дилетом Леотом, али се све на томе заврши. Ибрино срце, барем тако он тврди, куца само за Хелену и њихова два сина.  

Од клуба до клуба

У Ајаксу је Ибру најбоље запамтио Ван дер Варт коме је претио да ће му поломити ногу на тренингу ако буде наставио да му игра по живцима, док је Мида прибијао уз зид сваки пут када му није правовремено прослеђивао лопте. Међутим, Ибра је морао да истрпи и прво суочавање са стварношћу, попут оног када му је Мино Рајола пред прелазни рок 2004. године донео велику таблу са исписаним именима најбољих европских центарфора и бројем постигнутих голова.

Сваки клуб има свој костур у орману. Ибрахимовић је Ромин. Клуб из Вечног града је могао да бира између Златана Ибрахимовића и Мида, тада такође младог нападача Ајакса, у лето 2004. године.  Изабрали су Египћанина уз оправдање да Ибра не постиже довољно голова за центарфора. Уз Интерово отписивање Роберта Карлоса, Ромин превид са Ибром улази у круг највећих промашаја у историји Калча.

Најефикаснији шведски фудбалер свих времена увек истиче да је Фабио Капело био најзаслужнији човек за његов квалитативан скок од одличног до топ фудбалера. Дон Фабио је био први тренер који је имао харизму, карактер и искуство да обузда Ибрину нарав и да заради његово поштовање. Као и сваки клинац који је одрастао у гету борећи се за парче свог неба, Ибра много више цени људе који му се супротстављају и говоре му у лице чак и ствари које му се не свиђају од оних који га хвале и улизују му се. 

Сам против свих

Швеђанин је од ароганције направио штит и мач. Када су се упалила велика светла фудбалске позорнице, ароганција којом се хранио за доручак, ручак и вечеру постала је његов заштитни знак: од његове слабости и мане постала је тачка његове снаге и квалитет. Искуство га је научило да се јакима и шампионима арогантност прашта и књижи као симпатична карактеристика, док се пребацује само губитницима и слабима. 

Рајоли и Ибри није падало на памет да остају у друголигашком Јувентусу после Калчополија. У свом хистрионском стилу Златан је прешао у редове најљућег ривала с идејом да донесе Интеру титулу првака Италије, после 17 година чекања. С накнадном памећу се може рећи да је Ибра кога познајемо данас дефинитивно извајан у трогодишњем боравку у Апијано Ђентилеу.

Међу Неразурима израста у лидера, толико моћног да објави жељу да напусти клуб неколико месеци пре краја сезоне и да сваке недеље игра против својих и противничких навијача. Сваки гол за Интер у последњој сезони био је изазов: сам против свих, добро познат рефрен. 

Љубав у Милану

Барселона је једина мрља у његовој  каријери, једини клуб где није био „примадона" већ „пратиља". Цену коју је  био спреман да плати само да освоји Лигу шампиона и уђе у круг кандидата за „Златну лопту". Али, у Каталонији није имао проблем са Месијем, већ са Гвардиолом, до краја. Једноставно, Пеп и Ибра нису знали да причају, нису били на истим таласним дужинама. 

Галијани је у лето 2010. године  дошао у дом Ибрахимовића у Барселони, скинуо сако и рекао: „Ја одавде не идем док не пристанеш да се вратиш са мном у Милано". Хелена је била шокирана јер није имала појма ко је човек који личи на „Ујка Фестера". Питала је забринуто: „Ко је овај човек?", на шта јој је Ибра рекао да се ништа не брине. 

Златан је прижељкивао освету, пекле су га речи Жозеа Муриња из лета 2009. године да греши што одлази да би освојио Лигу шампиона јер ће Интер, а не Барселона, постати првак Европе. Португалац је био у праву, али Ибра је а управо због тога желео још више да скине Интер с петогодишњег трона и заокружи десет узастопних сезона у којима је освајао титуле првака у Холандији, Италији и Шпанији. Љубав са Миланом је била на први поглед, толико јака да би Швеђанин могао и да заврши каријеру у дресу Росонера. 

Боравак у ПСЖ-у најбоље је описао сам Ибрахимовић: „Дошао сам као краљ, одлазим као легенда". Четири године у граду светлости су биле довољне да уђе у француски и шведски речник који су прихватили неологизам „Златанер" са значењем „победити на посебан начин". Успевао је да буде већи „grandeur" чак и у земљи која је измислила „grandeur", као када је на питање шта је потребно Шведској репрезентацији одговорио: „Још десет Златана".

У Француској је Ибрин его толико надошао да је током утакмице са Лионом, док се резултат ломио, Карло Анчелоти био све нервознији на клупи, што је Ибра приметио и пришао му: „Јел верујеш ти у Исуса Христа?". „Да" одговорио је Анчелоти. „Онда веруј у мене и опусти се." После пар минута Матуиди је постигао гол на Златанову асистенцију за победу од 1-0. 

Манчестер, Ел-Еј, Миланска скала

Са преласком у Манчестер, Ибра је наставио по старом. „Дивим се Кантони, али ја не желим да будем краљ Манчестера, ја хоћу да будем Бог Манчестера", узвратио је легенди Јунајтеда на поруку да у Манчестеру има само један краљ и да је његово име Ерик Кантона. 

У дресу Манчестер Јунајтеда је доживео најтежу повреду у каријери. У 36-ој години је покидао лигаменте колена. „Морам да наставим да играм. Без фудбала, ко сам ја?", поверио се свом бившем клупском другу Амброзинију. „Није лако оставити нешто што си радио читав живот. Немам страх, али не знам шта ме чека и још увек нисам спреман да откривам живот без фудбала".

Лос Анђелес је био нека врста Ибриног фудбалског Дизниленда у коме се брзо заситио и вратио у вољену Италију. Није случајно да је цитирао Јулија Цезара уз додатак: „Дођох, видех, победих. Хтели сте Златана, дао сам вам Златана. Живот иде даље, сада можете да се вратите да гледате бејзбол".

Ибрахимовић је препородио Милан, удахнуо му победнички дух и један просечан тим трансформисао у екипу која се бори за скудето.

Стари Римљани су говорили да оно што „приличи Јупитеру не приличи волу", наши савременици би могли мирне душе да кажу „Што приличи Ибрахимовићу, не приличи другима". Само тако може да се објасни учешће фудбалера Милана у јеку сезоне на музичком фестивалу Санремо.

Није тајна да гледаност најпознатијег италијанског музичког фестивала већ годинама зависи много више од имена специјалних гостију него од песама у такмичарском програму. Од Ибре се очекује да после Милана, и Санремо лансира у дане старе славе. Можда му сине у глави и шта би могао да ради кад једног дана окачи копачке о клин. И Бог је измислио недељу за одмор.