Било једном у Америци: Или зашто НБС није Фед

Џерому Пауелу, шефу америчких Федералних резерви (Фед), мандат истиче у фебруару 2022. године и без обзира на то што је он био избор бившег председника Доналда Трампа, актуелни амерички председник Џозеф Бајден недавно је одлучио да поново именује Пауела за председника Феда.

Та вест добро је дочекана у финансијским и пословним круговима у САД-у и свету. Као два кључна разлога за то Бела кућа наводи: потребу за континуитетом и потребу да се одупре политизацији Феда, у тренутку када би његова независност могла бити доведена у питање. Зато је Бајден за потпредседницу Феда именовао Лаел Брејнард, исто тако изузетног централног банкара, донедавно фаворита за челну функцију у Феду из табора Демократа. Дакле, Фед ће остати, пре свега, политички независан актер који служи јавном интересу.

Председник Феда важи за најутицајнију личност у држави, а у периодима дубоких економских криза попут садашње, за најутицајнију личност у свету. Реч „независност" значи да Фед, како закључује Томас. Ф. Каргил, „може стремити монетарној политици према сопственом тумачењу доказа и уз уважавање сопственог становишта о циљевима стабилизације." Подразумева се, уз потпуну буџетску самосталност. Председник Феда има обавезу да сведочи пред надлежним комитетима Сената и Представничког дома Конгреса о вођеној монетарној политици сваких шест месеци. То су толико важни догађаји да индекси на Волстриту и другим берзама одмах реагују, а тиме и пословни кругови у свету.

Федом, који је фактички због моћи долара и дубине америчког финансијског тржишта постао светска централна банка након избијања пандемије вируса корона, управља Одбор гувернера са само седам чланова. Именује их председник САД уз неопходну потврду од стране Сената. То је по закону из 1935. године који нико не доводи у питање. Чланови Одбора гувернера се именују на 14 година, при чему је распоред такав да сваке године треба бирати новог члана. Дуг мандатни период је у функцији независности тог тела и континуитета и стабилности у његовом раду.

Председник и потпредседник Феда именују се на четири године, са могућношћу поновног избора. То је један од могућих канала утицаја извршне власти на вођење монетарне политике Феда, без обзира што председник Феда након избора није одговоран председнику САД.

А како то изгледа у Србији?

Важећим Уставом дата је могућност парламенту да Законом о НБС осим гувернера и Савета гувернера предвиди постојање и других органа одлучивања. Створен је простор да се може успоставити гломазна и компликована управљачка структура у НБС, што је нерационално. Ако се функције у НБС третирају као политички плен, а компетентност кандидата за функције небитном, што је деценијска реалност, то неумитно води честим промашајима у вођеној монетарној политици и преваљивању трошкова на пореске обвезнике. Наводим као пример само далекосежне негативне последице по економију земље политике фиксног курса динара која је савршено одговарала увозничком лобију и дужницима.

Закон и Устав

Зато сам својевремено председнику државе и председници владе предложио промену уставног положаја НБС. Иницијатива је наишла на зид ћутања. Од Министарства правде одговор сам добио 12. јула 2021. године да Влада Републике Србије не може мењати Предлог за промену Устава од 4. децембра 2020. године јер Пословник Народне скупштине то не дозвољава (члан 143, став 4). Дакле, подносећи парламенту предлог за промену Устава у децембру 2020. године Влада се определила да обухвати само промене положаја судске власти наметнуте споља - диктатом Европске комисије. У старту није намеравала да укључи домаћу интелектуалну јавност у подношење иницијатива за промену највишег правног акта земље.

А шта сам ја заправо предложио? У циљу успостављања равнотеже моћи између законодавне, извршне и монетарне власти у Србији предложио сам да члан 93. Уставу гласи:

„Народна банка Србије је централна банка Републике Србије која је независна у свом раду и одговорна за вредност домаће валуте.
Орган управљања у Народној банци Србије је Монетарни савет који чине председник и четири члана. Председника и чланове Монетарног савета бира Народна скупштина на шест година, на предлог председника Републике.
Народна банка Србије одговара за свој рад Народној скупштини.
Положај, надлежности и друге појединости које се односе на Народну банку Србије уређују се законом."

А ко сада одлучује у НБС? Управљачка структура коју чине гувернер, Извршни одбор и Савет гувернера је много гломазнија, скупља, али и изузетно подложна политичком утицају. Аргументи за постојање само једног колективног органа управљања централном банком чији чланови испуњавају високе професионалне критеријуме и не баве се другим послом који доноси профит су: већа фактичка независност централне банке од политичких структура, јасно лоцирање одговорности за стабилност националне валуте, при чему је председник колективног органа само „први међу једнакима"; све сложенији амбијента за вођење монетарне политике, који захтева све већа знања из монетарне сфере и финансијских тржишта појединаца који одлучују; ово нарочито после светске финансијске кризе 2008. и избијања пандемије вируса корона.

Искуства пет земље чланице ЕУ, од 2004. године показују да углавном један колективни орган управља централном банком, а број чланова варира. У Чешкој постоји Одбор банке, има седам чланова, у Мађарска, Монетарни савет, са пет до девет чланова. Пољска и Словачка такође имају један орган - Савет за монетарну политику,

У Словенији постоје два органа - Савет банке и гувернер. Хрватска има Савет Хрватске народне банке и гувернера (председника Савета), као други орган.

Иницијатива коју сам предложио има неколико предности које би могле да допринесу уставном јачању положаја НБС и деполитизацији ове институције. То би се постигло елиминисањем апсурдне комбинације овлашћења три органа одлучивања НБС у важећем закону о НБС из 2003. године, коју не познају централне банке у свету.

Питање одговорности

Зашто је важећи закон апсурдан?

Прво, Савет гувернера Народне банке Србије (Савет) који чине председник и четири члана, бира парламент на предлог свог одбора надлежног за финансије, на пет година. Фактички, реч је о врсти надзорног одбора јер од 14 његових функција највећи број се односи на финансијско извештавање, интерну ревизију у НБС... Апсурдно је да се такав Савет пита за монетарну политику, и то на предлог Извршног одбора Народне банке Србије, као другог органа одлучивања у НБС, задуженог да утврђује монетарну и девизну политику. Савет на предлог Извршног одбора утврђује режим курса динара и доноси стратегију управљања девизним резервама. Анализирајући бројне законе о централним банака у свету нисам наишао на постојање таквог органа, са таквом мешавином овлашћења. Надзорни одбор као тело задужено само за интерну ревизију може да постоји једино у случају када је централна банка акционарско друштво (случај Мађарске националне банке).

Други апсурд везан је за функције Извршног одбора који чине гувернер и вицегувернери НБС (два до четири). Овим се отвара канал за снажан политички утицај на НБС. Јер гувернер, кога предлаже председник Републике, има овлашћење да предложи парламенту вицегувернера. Тако се моћ унутар НБС концентрише у рукама једног човека - гувернера кога фактички контролише председник државе. Извршни одбор доноси кључне одлуке из монетарне и девизне сфере и стара се о стабилности финансијског система земље. Апсурдан је пренос тих функција на Савет гувернера. Ако је то већ у надлежности Извршног одбора зашто би се вештачки део његових надлежности преносио на Савет гувернера? То је у сукобу са јавним интересом јер се гомила бирократија коју плаћају порески обвезници. То није било тако одувек. То је учињено како би Савет, уведен Уставом из 2006, постао важнији у односу на бивши Савет Народне банке Србије који по закону није био овлашћен да одлучује из сфере монетарне политике и њеног спровођења. Типична манипулација вештих бирократа, стварањем привида у јавности о важности новог органа - Савета са пет функционера на терет пореских обвезника који је фактички сувишан.

Трећи апсурд је везан за одговорност гувернера НБС који је дужан да доставља извештај о спровођењу монетарне политике Савету, а не парламенту. Апсурд је што Извршни одбор доставља извештај о вођеној монетарној политици другом органу одлучивања унутар НБС - Савету, а овај најмање два пута годишње подноси извештај о свом раду парламенту. Перфектно смишљено замагљивање одговорности, неретко некомпетентних функционера НБС. У случају најнезависнијих централних банка у свету, попут америчког Феда, такви извештаји се достављају директно парламенту, при чему је обавезно јавно сведочење гувернера (или председавајућег органа одлучивања) пред надлежним парламентарним одбором. 

Органи управљања

Потребу да се НБС као институција, у целини, учини ефикаснијом и по томе приближи централним банкама са истим режимом монетарне политике (примењујући концепт циљане инфлације), и истим овлашћењима у области контроле банака и небанкарских финансијских институција, потврђује поређење броја запослених. На крају 2020. број запослених у НБС (без Завода за израду новчаница) износио је 1.871, док је у централној банци Мађарске износио 1.470, а исто толико и у централној банци Чешке. Дакле НБС је у 2020. имала за 27% већи број запослених од наведен две централне банке. Иста разлика је била и у 2019. Предложени орган одлучивања НБС - Монетарни савет, независан од председника државе, извршне и законодавне власти би, вођен високом компетентношћу и осведоченом репутацијом његових чланова, захтевао да се брзо реорганизује НБС и њена ефикасност повећа.

Друго, уместо садашња два колективна органа управљања, са укупно девет чланова, у НБС би постојао један колективни орган управљања, са пет чланова. Одговарао би директно парламенту кроз најмање два сведочења председника Монетарног савета годишње, која би помно пратио и пословни свет због најава о промени политике централне банке. Изузетна теоретска знања и професионално искуство из монетарне, банкарске и финансијске области које треба да поседују кандидати за чланове Монетарног савета НБС прописао би нови закон о НБС.

Предложени број чланова Монетарног савета НБС је оптималан, имајући у виду величину националне економије и финансијског тржишта Србије. Бира их парламент на шест година, на основу ригорозних критеријума прописаних законом о НБС. Искључила би се досадашња пракса манипулисања монетарном влашћу, тј. повећање или смањење броја чланова органа управљања у НБС према интересима владајуће коалиција, гласањем за измене и допуне закона о НБС. Формулацију критеријума за избор председника и потпредседника ЕЦБ-а, као и других чланова Извршног одбора датих у Статуту ЕСЦБ и ЕЦБ, по захтеву Немачке, треба само преузети. То могу бити особе које имају „...признату позицију и професионално искуство у монетарној и банкарској сфери...". А то се мукотрпно стиче. Деценијски.