Двадесети јун

Двадесетог јуна 1948, Немачка је добила своју прву званичну валуту после рајхсмарке. Нову валуту - немачку марку, познату по скраћеници ДЕМ - представио је Лудвиг Ерхард. Дотад су око финансијских питања постојале озбиљне несугласице између четири окупационе силе, а сада су иза нове валуте стале САД, Велика Британија и Француска, док је СССР одговорио блокадом Берлина, што се изродило у једну од првих великих криза Хладног рата и прву таква кризу чија су последица биле и људске жртве. Одговор Запада био је Берлински ваздушни мост.  

Међу циљевима увођења немачке марке било је спречавање нове хиперинфлације те докидање црног тржишта на којем су главна неформална валута биле америчке цигарете. У окупационој зони Совјетског Савеза неколико дана касније је уведена засебна валута колоквијално прозвана источном марком.

Четрдесет две године касније, увођење Немачке марке као званичне валуте у ДДР играло је важну улогу у уједињењу две Немачке. То се десило у јулу 1990, док је уједињење формално финализовано у октобру исте године.

Првог јануара 2002. године, увођењем евра као заједничке валуте већине земаља Европске уније, немачка марка је престала постојати као званична валута. Симболички чувар некадашњег парадигматски стабилног курса немачке марке су званичне валуте Босне и Херцеговине и Бугарске: конвертибилна марка и лев које су за још за време постојање ДЕМ-а фиксним курсом везане за њен курс.