Петнаести март

Петнаестог марта 1964, у Монтреалу, у Хотелу Риц-Карлтон, венчали су се Ричард Бартон и Елизабет Тејлор, први пут. Заправо, први пут су се венчали једно с другим. Њој је то био пети по реду, а њему други по реду брак.

Заљубили су се две године раније, на снимању филма Клеопатра, мада је тада она још била удата за Едија Фишера, а он ожењен са Сибил Вилијамс. Ступили су у тајну везу чија тајност је окончана након што су их папараци снимили заједно на јахти, па су фотографије објављене у таблоидима. Има социолога који тврде да је управо са њиховом везом започело оно што би се могло назвати „селебрити ером". Ватикан је осудио тако очигледно браколомство, а било је и позива да им се забрани улазак у САД.

Ипак, након што су се обоје развели (њен претходни брак је званично окончан само десет дана уочи венчања с Бартоном), ступили су у брак одмах прозван „браком столећа", брак за који су обоје говорили да ће трајати вечно, а трајао је десет година и стотину дана.

Разведени, међутим, нису издржали ни шеснаест месеци. 10. октобра 1975. венчали су се по други пут, и то у Националном парку Чобе, у Боцвани. Други брак је трајао једва девет месеци, али је јако помогао стварању легенде о вечној љубави.

Бартон је умро 1984, у Швајцарској, где је и сахрањен. С њим је у гроб спуштена и књига песама Дилана Томаса. Тејлор га је надживела за двадесет и седам година, а сахрањена је у Калифорнији, по јеврејском обреду. Међу седам њених мужева, двојица су били Јевреји, но она је тврдила да њено преобраћење нема никакве везе са било ким од њих, него једино са сопственим духовним стремљењима.