Čuvanje mentalnog zdravlja važno uprkos teškim vremenima

Prva Nacionalna studija o mentalnom zdravlju naših sugrađana je zapravo jedno obimno istraživanje, koje je pokazalo udvostručavanje mentalnih poremećaja, u odnosu na protekli period, a rađena su i brojna druga ispitivanja.

Nacionalna studija je rađena zahvaljujući reprezentativnom uzorku opšte populacije Srbije.

„Od kada je počela pandemija, velika interesovanja su usmerena, ne samo na somatsko zdravlje, nego i na mentalno jer nam je bilo prilično jasno da će se to odraziti sa svim promenama načina života, i na mentalno funkcionisanje ljudi", rekla je za RTS, Tamara Džamonja Ignjatović, profesorka Filozofskog fakulteta u Beogradu.

U odnosu na Nacionalnu studiju, ostala istraživanja su, kako profesorka kaže, govorila o znatno većem broju mentalnih smetnji kod građana".

Najveći poremećaji koji su uočeni, vezani su uglavnom za promene uslova života. To su promene raspoloženja, anksioznost, stres, bolesti zavisnosti, posttraumatski sindrom...

Svi podaci još nisu obrađeni ni publikovani, ali su izneti podaci o opštem stanju.
Među uzrocima koji su naveli istraživače da studiju sprovedu u uslovima pandemije su razne vrste restrikcija, mere zatvaranja, socijalna i fizička distanca, promena načina rada,školovanja...

Različite promene uslova života različito pogađaju različite ljude, rekla je prof. Džamonja Ignjatović i dodala da su „grupe koje su bile najviše na udaru - one koje su socijalno i ekonomski ugroženije.

Kada je reč o prvim signalima koji ukazuju na to da je mentalno zdravlje narušeno, profesorka navodi da ljudi različito reaguju na stresne okolnosti i da je u pitanju individualna stvar.

„Obično se to javlja sa nekim poremećajem navika, recimo teškoća spavanja, teško zaspimo, rano se ili često budimo u toku noći, poremećaj apetita, smanjen ili pojačan apetit... To su neke promene raspoloženja, iritabilnost, napetost, nervoza...", izjavila je prof. Džamonja Ignjatović.

Problem nedostatka resursa 

Govoreći o traženju pomoći i tome, koliko je ona zapravo dostupna, u svakom slislu, kaže da postoje različiti razlozi zbog kojih se ljudi za pomoć ne jave na vreme.

„Nedostaju resursi - kome da se obrate, bez obzira što smo mi organizovali različite vrste i volonterske pomoći, jer smo zaista bili svesni da nije svakome dostupno, s jedne strane - ono što je u oblasti zdravstvenih usluga, to su limitirani resursi. Druga stvar su privatni sektor koji nije dostupan svima i onda je puno bilo volonterskih aktivnosti da to bude dostupno građanima, međutim, to svakako nije dovoljno", rekla je profesorka najvaljujući planove čijom realizacijom bi ova vrsta pomoći bila daleko dostupnija.

Profesorka je ukazala na važnost pravovremenog informisanja ljudi.

„Da biste vi reagovali adekvatno u određenim okolnostima, vi morate da znate tačno šta se dešava. Dakle, bez tog preteranog plašenja i zastrašivanja, a s druge strane, i bez prikrivanja pravih informacija, jer, kako ćete reagovati ako ne znate šta se dešava. Naravno, lični resursi, kvalitet života i ono što vi možete da uradite kao pojedinac, za sebe i porodicu - to je sasvim druga stvar. To je borba", zaključila je prof. Džamonja Ignjatović.