Čitaj mi!

Zbog Alchajmerove bolesti pati cela porodica

„Oni zaboravljaju sve – mi ne smemo njih“, slogan je Svetskog dana borbe protiv Alchajmerove bolesti. Svaki desti čovek u svetu ima neki oblik demencije, procena je Svetske zdravstvene organizacije. Samo u Beogradu oko 25.000. O njima uglavnom brinu porodice kojima nedostaju i usluge i veća finansijska podrška.

Alchajmerova bolest je tiha epidemija. Neizlečiva, podmukla, nastaje sporo, u početku deluje bezazleno, a u kasnijim fazama zbog nje pati cela porodica.

„Počinjete sve više vremena da provodite unutar prodice, ne samo zato što vas i prijatelji i najbliži napuštaju nego zato što vi više ne možete normalno da komunicirate i razni su efekti toga, ali rezultat je, zapravo, da porodica postaje usamljena, a oboleli najusamljeniji“, kaže Maja Gajić Kvaščev.

Zato bi im dobrodošli dnevni centri u kojima bi oboleli boravili uz nadzor, a članovi porodice dobili i savet i priliku za predah.

Hamburg u Nemačkoj, koji po veličini može da se poredi sa Beogradom, ima 48 takvih boravaka, a oboleli mogu da ostanu i preko noći.

„Ako bismo uzeli prosek da je jedan korisnik dnevnog boravka u kategoriji 3, dnevni boravak košta na dnevnom nivou oko 70 evra, dolazimo do cifre od 1.400 evra na mesečnom nivou. Korisnik fonda nege dobija od fonda mesečno od Fonda oko 1.300 evra“, objašnjava Milorad Pajović, načelnik Istraživačkog centra za negu nemačkog zdravstenog fonda "DAK Gesundheit". 

Na prvi državni dnevni centar u Beogradu čeka se tri decenije. Čekaće se još dve godine, za kada, iz Grada obećavaju otvaranje boravka u okviru Gerontološkog centra.

„Poslednjih nekoliko godina otvara se veliki broj privatnih domova, ima ih više od 250, ali nedostaju državni domovi za smeštaj, servisi podrške u lokalnim zajednicama za obolele i iscrpljene porodice koje nisu više u stanju da brinu o bolesnom članu u kućnim uslovima“, istakla je Nadežda Satarić iz NVO Snaga prijateljstva „Amiti“. 

Zato su, kaže, pokrenuli pilot projekat savetovališta i boravak za desetak korisnika.

„Trudićemo se da makar tu jednu godinu obezbedimo ovu vrstu podrške našim sugrađanima, naravno da ne možemo da prejudiciramo šta će biti, kakve će biti odluke kasnije, ali je svakako da su potrebe jasne“, naglasila je Milka Milovanović Minić, državna sekretarka u Ministarstvu za brigu o porodici i demografiju.

„Moj tata zapravo sada prepoznaje četvrtak kao jedini dan u nedelji koji je sposoban da prepozna, mogu da kažem čak da on živi za četvrtak. Za moju mamu koja najviše vremena provodi sa tatom, odnosno sa obelelim, takođe je praznični dan. Ima oko četiri sata da se posveti sebi, ako ništa drugo bar da se naspava“, navodi Maja Gajić Kvaščev.

A svi oni žive za dan kada će takvih boravaka i savetovališta biti u svakom gradu. Dobro bi im došla i finansijska podrška i jednostavniji put do prava, poput tuđe nege i pomoći.

broj komentara 0 pošalji komentar