Predsednik SANU Vladimir Kostić: Očekujem „eksploziju" u lečenju Parkinsona

Širom sveta oko deset miliona ljudi pogođeno je Parkinsonovom bolešću, a u Srbiji, procenjuje se, više od dvadeset hiljada. Prof. dr Vladimir Kostić, predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti, kaže da se o toj bolesti nagomilalo mnogo znanja, ali da se još čeka na pravo uvođenje naučenog – u praktičnu primenu.

Parkinsonova bolest je dugotrajni degenerativni poremećaj centralnog nervnog sistema, sa simptomima koji se javljaju polako, a koji se pojačavaju sa napredovanjem bolesti.

„Sad se razbuktala priča sa adukanumabom, lekom za Alchajmerovu bolest, ali Parkinsonova bolest je interesantna zato što je to model-bolest, bolest na kojoj smo mi učili i za druge – uključujući i Alchajmerovu bolest", rekao je prof. dr Vladimir Kostić, predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti.

„Kada su u pitanju patofiziološki mehanizmi, zašto nastaje bolest i tako dalje – postignuto je užasno puno, a sa druge strane, kada su u pitanju realne terapijske procedure svuda u svetu, ne samo kod nas nego svuda u svetu, u poslednjih četvrt veka, mi živimo u jednoj zamornoj i frustrirajućoj stereotipiji", dodao je prof. dr Kostić.

Naglašava da se „eventualno menjaju obrasci davanja aktivnih principa, da se ništa novo nije pojavilo na obzorju, ali i da je naučeno jako puno".

„Bolesti poput Parkinsona i Alchajmera danas se tretiraju kao bolesti proteina – proteinopatije, gde pojedini zanimljivi proteini zauzimaju konformacione, prostorne strukture otporne na razgradnju, agregiraju međusobno, stvaraju neke proteinske inkluzije unutar samih ćelija, i danas se veruje da te inkluzije zapravo sadrže tajnu kako nastaje ta bolest, pa su i određeni terapijski pokušaji u tom pravcu orijentisani", objasnio je.

„Takođe se pokušava nešto što bismo nazvali vakcinom protiv Parkinsonove bolesti – znači antitela, s tim što je to malo drugačiji princip, i za sada nema toliko ni entuzijazma ni optimizma kao što smo imali kada smo počinjali sa Alchajmerovom bolešću", kaže predsednik SANU.

Kostić ipak napominje da nema odustajanja.

„Mi smo u ovom trenutku nagomilali jedan ogroman broj saznanja, koja nisu dobila ono što bismo nazvali praktičnom primenom. Ali će u jednom trenutku eksplozija da se dogodi. I ja je očekujem unutar sledećih nekoliko godina. Ne može dugo ovako", ističe prof. dr Kostić.

Simpozijum „Parkinsonova bolest: 2020/2021" u SANU obuhvata 15 predavanja.

Teme skupa su bazični mehanizmi patofiziologije i genetike Parkinsonove bolesti, epidemioligija i kvalitet života sa tom bolešću, najnovija saznanja o njenim motornim i nemotornim kliničkim aspektima, gledišta o savremenim terapijama…