Karfiol je moćno povrće, evo zašto ga morate uvrstiti u jelovnik

Opsežne studije sugerišu da je karfiol odličan izvor prirodnih antioksidansa, vitamina, karotenoida, vlakana, rastvorljivih šećera, minerala i fenolnih jedinjenja.

Veruje se da je toliko koristan za zdravlje prvenstveno zbog posebne kombinacije fitohemikalija zvanih karotenoidi, tokoferoli i askorbinska kiselina.

„Dokazano je da je karfiol, zahvaljujući rezultatima brojnih studija, u visokoj korelaciji sa sprečavanjem hroničnih bolesti, uključujući kardiovaskularne bolesti, dijabetes, neurodegenerativne poremećaje i razne oblike karcinoma", navodi dr Džoš Aks iz medicinskog centra u Nešvilu.

Jedna porcija karfiola (približno 100 grama) sadrži oko: 25 kalorija, 5,3 grama ugljenih hidrata, dva grama proteina, 0,1 gram masti, 2,5 grama vlakana, 46,4 miligrama vitamina C, 16 mikrograma vitamina K, 57 mikrograma folata, 0,2 miligrama vitamina B6, 303 miligrama kalijuma, 0,2 miligrama mangana, 0,7 miligrama pantotenske kiseline, 0,1 miligrama tiamina, 0,1 miligram riboflavina, 15 miligrama magnezijuma, i 44 miligrama fosfora. 

Studije pokazuju da je povrće poput karfiola posebno korisno za prevenciju raka dojke, pored raka debelog creva, jetre, pluća i želuca.

Visok sadržaj Ce-vitamina 

Istraživanja su pokazala da može efikasno usporiti razvoj hemijski izazvane karcinogeneze, delujući tako što zaustavlja dalju reprodukciju tumorskih ćelija.

Karfiol je bogat antioksidansima i antiinflamatornim jedinjenjima, koja smanjuju oksidativni stres i prisustvo slobodnih radikala u našem telu.

„Samo jedna porcija karfiola sadrži oko 77 procenata preporučene dnevne vrednosti Ce-vitamina, pomažući u smanjenju upale, jačanju imuniteta i zaštiti od bakterija, infekcija i običnih prehlada", dodaje dr Aks. 

Istraživači sada znaju da su visoki nivoi upala u našem organizmu, u korelaciji sa povećanim rizikom od mnogih hroničnih bolesti, poput srčanih bolesti, moždanog udara, dijabetesa i neurodegenerativnih poremećaja kao što su Alchajmerova i Parkinsonova bolesti.

Upravo tu stupaju na scenu protivupalne sposobnosti karfiola koje se „kriju” upravo u bogatstvu vitamina K, Ce, raznim antioksidansima i omega-3 masnim kiselinama koje pomažu u održavanju arterija i krvnih sudova čistim, smanjujući rizik od povišenog krvnog pritiska i visokog nivoa holesterola.

Ova ozbiljna stanja mogu dovesti do daljeg zapaljenja, alergija, autoimunih odgovora, pa čak i mogućeg srčanog zastoja. Moćne hranljive materije iz karfiola pomažu u sprečavanju imunološkog sistema da deluje na pravi način i pruži žestok odgovor mogućem oksidativnom stresu, koji može oštetiti moždane ćelije.

Dobar za „dobre" bakterije 

Karfiol je takođe dobar izvor  vitamina K, koji je vitamin rastvorljiv u mastima. Odgovoran je za održavanje skeletne strukture zdravom i pomaže u sprečavanju stanja povezanih sa gubitkom mineralne gustine kostiju poput osteoporoze.

Određena jedinjenja koja se nalaze u karfiolu – sulforafan, glukobrasicin, glukorafanin i glukonasturtijan – veoma su korisna u procesu detoksikacije tela zbog toga što podržavaju rad jetre. 

Sulforafan olakšava detoksikaciju i varenje sprečavanjem prekomernog rasta bakterija u mikroflori creva, sprečavajući loše bakterije da prevladaju u probavnom sistemu a podržavajući rad „dobrih" bakterija.

Pošto ima izuzetno je malo kalorija (samo 25 po porciji), ima gotovo nula grama masti, veoma malo ugljenih hidrata i šećera, a opet ima veliku količinu vlakana, karfiol je idealna namirnica za one koji žele da smršaju.

Hormonska ravnoteža 

Osim toga, pokazalo se da konzumiranje povrća poput karfiola pozitivno utiče na hormonsku tavnotežu smanjenjem nezdravog nivoa estrogena.

I na kraju, pored svih navedenih pogodnosti za ljudsko zdravlje, istraživanja su pokazala da je karfiol važan za očuvanje vida i funkcije oka.

Sulforafan koji se nalazi u karfiolu štiti osetljiva tkiva mrežnjače od oksidativnog stresa koji može rezultirati slepilom ili kataraktom.