У шуми будите што бучнији јер не желите да изненадите медведа

Блиски сусрети са медведима све су учесталији у Србији и региону, а на то највероватније утиче раст популације ове животиње. Радијус кретања јединке може бити од 90 до 4.500 квадратних километара, а најактивнији су ноћу и у раним јутарњим сатима. У овом периоду године у планинским крајевима походе шљивике, а пољопривредници се жале на све веће штете које причине.

Некада пред истребљењем, последњих година медведи су често у близини насеља. Једном је један протрчао кроз улицу у Бајиној Башти. Пре месец дана туристима на Перућцу скренута је пажња на присуство мечке са три мечета.

Чувар у Националном парку Тара, Владимир Јелисавчић додаје да им је речено где се мечка појављује и да не остављају храну. „Од тада је нема, она се појављивала тада неких седам, осам, до десет дана и својим путем је отишла у природу“.

Блиски сусрети са медведима најчешћи су у тутинском крају, јер је Специјални резерват природе Мојстирско-Драшке планине, станиште најброније популација мрког медведа у Србији.

„Највише страдају кошнице наших пчелара. Ту се може видети највећа штета коју ове животиње начине човеку. Међутим, хвала богу, нисмо имали неких незгодних случајева или несрећних случајева”, истакао је Алдин Дрековић, директор Туристичке организације Тутин.

Упркос томе што постоје и хранилишта на Тари, Голији, Златару и другим планинама, страдају пчелињаци, воћњаци, стока. Медвед је заштићен законом, па држава надокнађује причињену штету.

„Медвед обично иде у хибернацију, зимски сан у новембру месецу и то траје тамо до пролећа, до марта месеца, зависно каква је зима. Зиме су сада све блаже, тако да смо забележили да медведи неки чак нису ни легали у зимски сан“, објашњава Немања Малинић, чувар у Националном парку Тара.

Његов колега Бранко Јокић истиче да је за туристе најважније да прате обележене туристичке стазе на Тари, то јест да се не крећу мимо њих, да не залазе у кањонске делове, без водича.

„Када се крећемо шумом бити што бучнији и гласнији, да не би дошло до сусрета са медведом, да га не бисмо изненадили“, наводи Владимир Јелисавчић, чувар у Националном парку Тара.

Тако се могу избећи непријатна изненађења, а због све бројније популације медведа и размера штета, житељи планинских крајева и ловачка удружења сматрају да је неопходна нова стратегија.