Експонати стари више од 300.000 година у јединственој поставци лесковачког Народног музеја

У лесковачком Народном музеју отворена је стална поставка предмета са археолошких локалитета Петровца и Свињаричке Чуке. Резултати истраживања и репрезентативни експонати бацају ново светло на праисторијско наслеђе централног Балкана.

Алат од камена стар више од 300.000 година са локалитета Петровац јединствен је примерак у земљи. У сталној поставци лесковачког Народног музеја и предмети са Свињаричке Чуке код Лебана.

Посуде, фигурине, жртвеници, накит, вредни експонати из раног неолита отварају ново поглавље о познавању праисторије лесковачке котлине.

„Ми сада можемо да направимо неки благи континуитет у тим најстаријим периодима насељавања који покривају огромне епохе, па до периода када се појављују први земљорадници”, рекао је Владимир Стевановић, виши кустос, археолог Народног музеја Лесковац.

„Након осам година истраживања могу да кажем да сам презадовољна. Циљ је био да се сва та истраживања метеријализују, да се реконструше читаво неолитско насеље, што се и види у сталној поставци. Оживљавамо локалитет који је веома важан у свету у погледу неолитизације”, изјавила је проф. др Барбара Хорејш, научна директорка Археолошког института у Бечу.

У години археологије Народни музеј у Лесковцу окупио је стручњаке из читаве Европе.

Поносни су на резултате истраживања који су веома значајни, не само за националну историју, већ и за цивилизацијско наслеђе.

„Јединствени предмети које можемо да видимо у музејским витринама у Лесковцу бришу границе, спајају европске народе и ударају оне универзалне темеље, оне модерне Европе”, изјавио је Небојша Димитријевић, директор Народног музеја Лесковац.

„Одушевљена сам музејом у Лесковцу. Прави је раритет у Европи јер је грађен наменски, да чува културно-историјско благо. Као стручњак за праисторију могу да кажем да су локалитет Свињаричка Чука и Јужноморавски слив кључни за ширење неолита од Анадолије ка северу. Имамо богате налазе о животу првих земљорадника и сточара”, каже проф. др Естер Банфи, председница Европске удружења археолога.

Нова сазнања о праисторији Јужног Поморавља преточена су у књигу која је још један показатељ одличне сарадње српског и аустријског археолошког тима.

„Драго нам је да видимо изузетне резултате сарадње стручњака из Аустрије и Србије и пројекта веома значајног у погледу културе”, изјавила је Лиоба Бамер, директорка Културног форума Амбасаде Аустрије у Београду.

Уз подршку аустријског научног фонда и Академије наука, откривање локалитета Свињаричка Чука се наставља. Из музеја одлазе на терен где ће бити до половине септембра.