Šest razloga zašto sve doživljavamo tako lično i sve primamo k srcu

Kako navodi terapeut Nik Vignal na portalu Medijum, jedini način da prevaziđemo ovu prepreku da sve stvari doživljamamo lično i sve primamo k srcu je da razumemo ovih šest psiholoških razloga zašto smo skloni takvim emocijama.

Patite od društvenog perfekcionizma

Pod „društvenim perfekcionizmom" podrazumeva se preteran strah od toga da će drugi uvideti naše mane ili greške. Ako se plašite da budete nesavršeni u tuđim očima, prirodno je da ćete biti preterano zaokupljeni tuđim mišljenjem, pa samim tim i shvatati sve što vam neko kaže lično.

Ali, sasvim je normalno i prihvatljivo da ćete nekad napraviti grešku. Takođe, briga o tuđem mišljenju je potpuno prirodna, ljudska briga. Ipak su ljudi društvena bića, a naša najveća prednost jeste naša sposobnost koordinacije i sarađivanja. A za bilo kakvu saradnju neophodno je da imamo dobru predstavu o tome šta drugi misle i osećaju, pa i o nama samima.

Industrija samopomoći tvrdi da ne treba uopšte da nas zanima šta drugi misle o nama, što je nemoguće. Dakle, važno je da prihvatite činjenicu da je briga o tuđem mišljenju prirodna stvar, ali da ne treba da se plašite da se drugima predstavite autentično.

Grubi ste prema sebi da biste se motivisali

Većina ljudi veoma rano usvoji poruku da će biti uspešni samo ako budu veoma strogi prema sebi. Ovo neminovno dovodi to toga da se „obraćamo“ sebi kao nadređeni u vojsci koji želi da zaplaši mlade vojnike, misleći da će nam to pomoći da budemo efikasniji i uspešniji.

Ipak, pokazalo se da zapravo lošije radimo kada grdimo i osuđujemo sami sebe. A da stvar bude još gora, to povlači sa sobom sijaset loših posledica, kao što su anksioznost i nesigurnost, pa samim tim postajemo osetljiviji na tuđe reči i shvatamo ih previše lično.

Kada neko kritikuje nešto što smo uradili, često se desi da tu kritiku shvatimo kao ličnu osudu. Na primer, izjavu kao što je „moraš više da radiš na ovome“ ćemo prevesti u „ja sam nesposoban“.

Ako želite da smanjite preosetljivost u komunikaciji, nemojte da kritiku svog ponašanja shvatate kao osudu svoje ličnosti. Zapamtite da ne morate da budete strogi prema sebi i da se kažnjavate da biste bili uspešni, kao i da ćete postizati bolje rezultate ako imate saosećanja za sebe.

Plašite se da budete ponosni na sebe

Hrišćanska tradicija nas uči da je gordost veliki greh. Ipak, velika je razlika između toga da smatramo da smo iznad drugih i da priznamo sebi sopstvene vrline i uspehe. Sa psihološke tačke gledišta, dobro je da imamo unutrašnji osećaj zadovoljstva sobom i ponosa na sebe i sopstvena postignuća.

A ako vam se dešava da shvatate tuđe reči previše lično, velika je verovatnoća da tuđe mišljenje cenite više od svog. S druge strane, ako ste svesni svojih vrlina i ponosni na njih, lakše ćete moći da se udaljite od tuđeg mišljenja i da kažete sebi „to nije tačno/ja se ne slažem sa tim“. Odvojte povremeno malo vremena da razmislite o tome šta cenite od svojih osobina i kojim postignućima se ponosite.

Ne umete da budete nametljivi

Mnogo ljudi odmalena uči da treba da budu ljubazni, da se ne svađaju i da stavljaju tuđe potrebe ispred svojih. Iako je ova poruka sama po sebi dobra, neki ljudi je odvedu u ekstrem, do te mere da potpuno zapostave svoje probleme i potrebe, i umesto toga konstantno rešavaju tuđe.

Ovakvo ponašanje nije dugoročno održivo. Ako previše ugađamo drugima, češće ćemo „primati k srcu“ sve što drugi rade. Razmislite: ako stalno ignorišete svoje želje i potrebe zarad drugih, sebi šaljete poruku da vaše potrebe nisu važne, pa samim tim niste ni vi.

Prema tome, nije iznenađujuće da ćete onda tuđe negativno mišljenje odmah prihvatiti kao istinitije od svog. Asertivnost (podrazumeva iskazivanje misli, osećanja i uverenja na direktan, iskren i socijalno prihvatljiv način uz uvažavanje prava drugih) je važna veština koja nam omogućava da tražimo šta nam treba i odbijamo ono što ne želimo na jasan i iskren način, bez ugrožavanja drugih.

Vežbanje asertivnosti će vam i pomoći da podignete samopouzdanje, što će vam dodatno olakšati da se oslobodite straha u komunikaciji.

Provodite previše vremena sa pogrešnim ljudima

Od najranijeg detinjstva učimo o sebi kroz druge. Ako se beba nasmeši majci a majka uzvrati osmeh, beba tako uči da ima nekoga ko će na nju reagovati. Isto tako, ako roditelj detetu saopšti da je lenjo i nesposobno, to dete će sebe smatrati lenjim i nesposobnim.

Ipak, ovo učenje ne prestaje u detinjstvu; ljudi oko nas neminovno utiču na našu sliku o sebi. Ako ste okruženi ljudima koji vas ne poštuju, najverovatnije će i vaše samopoštovanje opasti. U tom slučaju, pokušajte da razmislite s kakvim ljudima provodite većinu vremena.

Sigurno vam neće biti lako da prekinete nezdrav odnos ili da postavite čvršće granice ka članu porodice koji vas iscrpljuje, ali to ne znači da nije važno.