Čitaj mi!

Najavljeno najveće ulaganje u „čiste tehnologije" u istoriji SAD

Sve je više dokaza da su temperaturni rekordi, toplotni talasi usled kojih sve lakše dolazi do požara, posledice klimatskih promena. Da bi se one usporile neophodno je smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte i prelazak na obnovljive izvore energije. Američki Senat usvojio je zakon koji će omogućiti najveće investicije u čiste tehnologije u istoriji te zemlje.

Za obnovljive izvore energije, čiste tehnologije, zaštitu prirode i subvencije za građane u Americi biće uloženo 375 milijardi dolara u narednoj deceniji.

„Vreme je da se krene napred sa najhrabrijim paketom čiste energije u američkoj istoriji. Da smanjimo zagađenje, obnovimo naše obale, zaštitimo naše šume i pružimo našoj deci i unucima planetu koju zaslužuju", rekao je Čak Šumer, lider većine u Senatu SAD.

Plan je smanjenje emisije štetnih gasova za 40 procenata do 2030. Zbog toga se uvode subvencije za kupovinu električnih vozila, za izgradnju solarnih elektrana, instalaciju baterija za skladištenje energije i ugradnju toplotnih pumpi.

„Ovo sve je bitno ne samo zato što je Amerika jedan od najvećih svetskih emitera zato što će ovo njima pomoći da dosta smanji svoje emisije CO2 već i zato što ovoliko ulaganje u čiste tehnologije i pogotovo na taj period 10 godina što znači jednu sigurnost za investitore i za privatni kapital, znači da ćemo imati i ogromnu kolčinu investicija sa svih strana u te tehnologije, što će onda doći do njih dovesti do njihovog pojeftinjenja", kaže Nemanja Milović iz organizacije Klima 101.

Od 1990. globalna emisija CO2 porasla je za 60 odsto. Svake godine izgori sve više šuma, a procenjuje se da se u požarima oslobađaju iste količine štetnih gasova kao i u industriji.

„Klimatske promene a sa sobom vuku određene povratne sprege i na taj način, prvo što klimatske promene negativno utiču na šumske ekosisteme koji će smanjiti na primer fotosintezu, a samim tim i apsorpciju ugljendioksida iz atmosfere, time možemo ubrzati još dodatno pojavu klimatskih promena a onda samim tim ponovo i ubrzati taj negativan uticaj na šumske ekosisteme. Takođe okeani u tom površinskom sloju imaju sposobnost da apsorbuju ugljen-dioksid, ali to nije neograničeno, dakle i oni zbog svog nekog prirodnog kapaciteta ne mogu taj ugljen-dioksid u neograničenoj meri da apsorbuju iz atmosfere i dolazi i do njihovog zagrevanja i povećanja kiselosti okeana i većeg zadržavanja CO2 u atmosferi", objasnila je Tijana Jakovljević sa Geografskog fakulteta.

Klimatski sporazumi nisu mnogo doprineli smanjenju emisije gasova sa efektom staklene bašte, ali očekuje se da direktne investicije hoće.

Klimatsko finansiranje uključuje 60 milijardi dolara za proizvodnju vetroturbina i solarnih panela, kao i 30 milijardi dolara poreskog kredita za nove projekte obnovljivih izvora kako bi se smanjila zavisnost industrije od fosilnih goriva.

„Kada sagorevamo fosilna goriva ugljen-dioksid se oslobađa u atmosferu i ulaganje u ove čiste tehnologije dovešće da one budu jeftinije od fosilnih goriva, tako da više ljudi ne moraju da ulazu u zaštitu životne sredine zato što im je stalo do toga, nego će to svima to biti ekonomski isplativo. Cena struje može da bude dosta stabilnija kada zavisi samo od obnovljivih izvora energije", dodao je Milović.

Finansijsku podršku će dobiti i smanjenje emisija iz poljoprivrede, očuvanje šuma i dekarbonizacija avio-saobraćaja.

I u Srbiji će, po analizi Fiskalnog saveta, ulaganje u životnu sredinu dugoročno biti najisplativija investicija, a neulaganje bi nas najviše koštalo.