Шта су нам поручили експерти УН који су посетили Србију

Србија мора да усклади економски развој са људским правима и заштитом животне средине, уз јачање одговорности и развој културе одговорног пословања, поручили су експерти Уједињених нација после десетодневне посете Србији.

За све велике пројекте неопходни су процена утицаја на животну средину и људска права, транспарентни подаци, јавни надзор и независно праћење, нагласили су експерти УН.

„Инспекције за рад и животну средину имају недовољне капацитете, ретко примењују ад хок или ненајављене инспекције и недостаје надзор над активностима мултинационалних компанија. Органи локалне самоуправе имају ограничен утицај у већим пројектима када је у питању осигуравање да предузећа идентификују, спрече и ублаже утицај на људска права“, истакла је Лира Јакулевичијене,експерт УН за бизнис и људска права.

Сврха посете била је да се процени на који начин Влада и пословни сектор испуњавају обавезе у складу са Водећим принципима Уједињених нација о пословању и људским правима. Током посете, радна група УН састала се са представницима владе, скупштине, синдиката, цивилног друштва, локалних заједница и компанија.

„Регулаторни оквир Републике Србије предвиђа право на учешће у доношењу одлука које се тичу животне средине. Састали смо се са неким компанијама које послују у Бору, Зрењанину и Лозници, које су потврдиле значај одржавања дијалога са заједницама и признале да се сусрећу са изазовима када са њима комуницирају током развоја и спровођења пројеката, укључујући и у сектору рударства. Према наводима заједница у Бору и Зрењанину, није било довољно консултација око пројеката који се спроводе на њиховом земљишту или у близини, нити јасних механизама за учешће у одлукама које се односе на развој њихових заједница“, рекао је Роберт Мекоркодеј,експерт УН за бизнис и људска права.

Оценили су да Србија има усклађене законе са стандардима ЕУ, укључујући оне који се односе на животну средину и право на рад, али да недостаје њихова примена.

„Подаци које смо добили показују много већи број случајева болести као што су канцер и друге озбиљне болести у областима у којима се одвијају рударске активности, док су казне за кршење закона из области животне средине минималне. Иако има напретка због употребе нових технологија у процесу производње, забележен је низак ниво транспарентности у односу на пријављивање нових супстанци коришћених у рударским активностима и њихово дејство на здравље становништва. Лира Јакулевичиене, експерт УН за бизнис и људска права.

Финални извештај радне групе о посети Србији са кључним препорукама биће представљен на Савету за људска права УН у јуну следеће године.