Najveće mrestilište ledene ribe otkriveno u vodama Antarktika

Čim je kamera sa daljinskim navođenjem snimila dno Vedelovog mora na više od 305 metara ispod ledenog pokrivača, Lilian Beringer, student istraživač na Institutu „Alfred Vegener" u Nemačkoj, videla je gnezda ledenih riba. Peščano dno je bilo prekriveno kraterima veličine hula-hopa na razmaku od tridesetak centimetara. U svakom udubljenju je preko gomile jaja ležala po jedna ledena riba raširenih peraja poput krila slepog miša.

Potpuno u skladu sa svojim imenom, ledene ribe žive u vodama čija temperatura je tik nešto iznad nule sa ogromnim srcima i krvlju bistrom kao votka. Krv im je providna jer u njoj nema crvenih krvnih zrnaca i hemoglobina koji je zadužen za transport kiseonika kroz telo. Zahvaljujući ovoj genetskoj deformaciji, pre nego evoluciji, ledene ribe mogu kroz kožu da apsorbuju kiseonik iz antarktičkih voda.

Mrestilište je prvi put snimljeno u februaru 2021. godine na istraživačkom brodu „Polarštern“ koji je plovio vodama Vedelovog mora u nameri da proučava nešto drugo, a ne ledene ribe. Bilo je tri sata ujutru blizu Antarktika, što znači da je Sunce već bilo izašlo, ali je većina članova posade na brodu spavala. Na iznenađenje Liliane Beringer, kamera koja je bila uključena sve vreme dok se brod kretao počela je da emituje snimke gnezda ledenih riba.

Posle još dva zarona kamere, naučnici su procenili da se ova kolonija ledene ribe Neopagetopsis ionah proteže na 240 kvadratnih kilometara spokojnog antarktičkog morskog dna i da ima ukupno 60 miliona aktivnih gnezda. Istraživači su opisali lokaciju – najveće mrestilište poznato do sada – u radu koji je objavljen u čaropisu Current Biology.

U svakom od novootkrivenih gnezda bilo je u proseku 1.735 jaja koja ako bi ostala nezaštićena bila bi laka meta predatora kao što su morske zvezde, čekinjasti crvi i morski pauci. Zato mužjaci stoje na straži kako bi osigurali da njihovo potomstvo ne bude proždirano, barem ne pre nego što se izlegu, a svojom izduženom donjom vilicom mogu i da čiste gnezdo, objašnjava Manuel Novilo, istraživač u Muzeju prirodnih nauka Bernardino Rivadavia u Argentini, koji nije bio uključen u konkretno istraživanje.

Otprilike tri četvrtine gnezda kolonije čuvala je jedna riba. Istraživači su primetili da je kolonija zauzimala neobično topao deo duboke vode, sa temperaturama do oko 1,67 stepeni Celzijusovih – što je prilično toplo u poređenju sa drugim antarktičkim vodama.

Iako otkriće gnezda doprinosi naučničkom razumevanju životnog ciklusa ledene ribe, ono postavlja još više pitanja. Koliko često se grade gnezda i da li se ponovo koriste? Da li riba umire nakon što se izlegu jaja? Ili, možda najočiglednije: Zašto baš tu?.

Autori nemaju sigurnih odgovora, samo nagađanja. Možda tople duboke struje vode ribu do ovih terena. Možda postoji obilje zooplanktona za mlade da ga progutaju. Ili je možda nešto drugo.

Ali mora da postoji nešto posebno u vezi sa lokacijom aktivne kolonije. Na oko 50 kilometara zapadno, istraživači su pronašli deo morskog dna na sličan način prekriven gnezdima, ali su sva bila prazna. Napuštena gnezda su zauzeli sunđeri i korali.

Vode iznad ovog ogromnog mrestilišta ledenih riba takođe ugošćuju gladne Vedelove foke. Kada su istraživači prikupili podatke o satelitskom praćenju foka tokom ekspedicije i analizirali ih sa prethodnim podacima, otkrili su da foke rone prvenstveno do gnezda ledenih riba.

Pre kraja krstarenja, istraživači su postavili kameru koja će snimati lokaciju dva puta dnevno tokom dve godine i nadaju se da će otkriti još više o životnom ciklusu ledene ribe.

Novi uvidi u to kako se ledene ribe razmnožavaju i doprinose polarnim mrežama hrane mogu pomoći u upravljanju i očuvanju njihove populacije. Autori tvrde da novi rad pruža dovoljno dokaza za zaštitu Vedelovog mora u skladu sa Konvencijom o očuvanju morskih živih resursa Antarktika.

„Morsko dno nije samo pusto i dosadno“, naglašava marinski biolog Purser. „Još uvek su moguća tako značajna otkrića kao ovo, čak i danas u 21. veku“.