Čitaj mi!

U susret Konferenciji u Glazgovu - kako uz „nultu emisiju“ sprečiti scenario klimatskih katastrofa

Međunarodni klimatski pregovori (COP26) u Glazgovu ovog novembra nisu mogli da budu zakazani u važnije i kritičnije vreme. Svet se zagreva brže nego što se mislilo, a na stolu će biti ambiciozniji ciljevi na kojima treba raditi u borbi sa klimatskom krizom.

Najnoviji izveštaj koji su UN objavile u avgustu, pokazao je da se svet zagreva brže nego što su naučnici ranije mislili, i da je smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte za najmanje polovinu - ove decenije ključno za sprečavanje katastrofalnijih uticaja klimatske krize.

Protekla godina jakih požara i poplava u mnogim delovima sveta nije ostavila nikakvu sumnju da su klimatske promene sada i ovde, i da utiču na sve krajeve Zemlje.

Generalni sekretar UN-a Antonio Guteres upozorio je svetske lidere i javnost da je čovečanstvo na putu ka „klimatskoj katastrofi". Ali, postoje znaci nade.

Uz „kovid-19", „klima" je bila najviše korišćena reč na Generalnoj skupštini UN-a u Njujorku, a SAD i Kina su najavile da će preuzeti nove obaveze za suočavanje sa krizom i da će u tome sarađivati kao značajni emiteri štetnih gasova.

COP je Konferencija ugovornica Konvencije UN-a o klimatskim promenama, koja se održava svake godine, iako je prošle godine odložena zbog pandemije.

Svetski lideri, ministri i drugi zvaničnici raspravljaju o klimatskim pitanjima. Konferencija u Glazgovu je 26. sastanak grupe.

Konferencija ima i sastanke na marginama u kojima učestvuju ljudi iz poslovnog sektora, predstavnici kompanija za fosilna goriva, klimatski aktivisti, eksperti i svi zainteresovani za problem klimatske krize.

Pola stepena od velike važnosti 

Više od 190 država potpisalo je Pariski sporazum nakon konferencije COP21 2015. godine, kako bi ograničilo povećanje globalne temperature na znatno ispod dva stepena u odnosu na predindustrijski nivo, poželjno na 1,5 stepeni.

Pola stepena možda ne zvuči kao velika razlika, ali naučnici kažu da će svako dodatno zagrevanje iznad 1,5 stepeni izazvati intenzivnije i učestalije klimatske ekstremne prilike.

Na primer, ograničavanje zagrevanja na 1,5 stepeni umesto na dva stepena moglo bi dovesti do toga da će oko 420 miliona ljudi manje biti učestalo izloženo ekstremnim toplotnim talasima, navode iz UN-a.

Naučnici vide ta dva stepena kao kritični prag gde bi ekstremno vreme pretvorilo neka od najgušće naseljenih područja na svetu u nenastanjive pustinje ili bi ih poplavilo morskom vodom.

Iako je Pariski sporazum bio značajan trenutak u nastojanju da se reši klimatska kriza, on nije uključivao detalje o tome kako će svet postići željeni cilj.

Alok Šarma - član parlamenta Britanije i predsedavajući COP26 - izjavio je da želi da se na ovogodišnjoj konferenciji postigne dogovor o nizu ključnih ciljeva, uključujući:

-Održavanje cilja od 1.5 stepeni, kome su se neke zemlje proizvođači fosilnih goriva opirale,

-Određivanje datuma završetka upotrebe uglja, što ostavlja otvorenom mogućnost da se nastavi korišćenje određenih količina ovog resursa, sve dok se većina emisija gasova sa efektom staklene bašte iz fosilnih goriva može sprečiti da uđu u atmosferu,

-Obezbeđivanje 100 milijardi dolara godišnje za finansiranje problema sa klimatskim promanama o čemu su se složile bogate zemlje, kako bi se državama u razvoju pomoglo u smanjenju emisije fosilnih goriva i kako bi se prilagodile uticajima krize,

-Prodaja novih automobila sa „nultim emisijama" u roku od 14 do 19 godina,

-Okončanje krčenja šuma do kraja decenije,

-Smanjenje emisije metana, snažnog gasa sa više od 80 puta većom snagom zagrevanja od ugljen -dioksida.

Šta je „neto nula emisija"?

Mnoge zemlje su se obavezale da će do sredine veka dostići „neto nulu". Neto nula je kada količina emitovanog gasa sa efektom staklene bašte nije veća od količine uklonjene iz atmosfere.

Da bi postigle „neto nulu", zemlje i kompanije moraju da se oslone na prirodne metode - poput šuma - da uklone istu količinu ugljenika koju emituju, ili da koriste tehnologiju poznatu kao „hvatanje i skladištenje CO2" pre nego što uđe u atmosferu a jedna od mogućnosti je skladištenje pod zemljom.

Dobra vest je da je izveštaj UN -a iz avgusta pokazao da, ako svet dostigne „neto nulu" do sredine veka, globalno zagrevanje može biti zadržano na oko 1,5 stepeni Celzijusa.
Ali neki naučnici i aktivisti kažu da su i „neto nula" akcije - problematična stvar i da se nove tehnologije „zarobljavanja" mogu zloupšotrebiti i služiti kao pokriće za dalje emitovanje štetnih gasova.

Nude alternativu koja uključuje korišćenje obnovljivih izvora energije, električne automobile...

Ipak, neke emisije je teško, čak nemoguće, eliminisati. Na primer, svet još uvek nema „čist" način za proizvodnju čelika u velikim razmerama, iako to rade neka manja preduzeća. Te emisije će verovatno morati da se nadoknade uklanjanjem ugljenika iz atmosfere.

Američki predsednik Džozef Bajden najavio je da će udvostručiti finansijsku obavezu Amerike da pomogne zemljama u razvoju da se suoče sa klimatskom krizom na 11,4 milijarde dolara godišnje. Za prisvajanje tih sredstava biće mu potrebno odobrenje Kongresa.

To je zaokret u odnosu na godine pod prethodnom američkom administracijom, kada je tadašnji predsednik Donald Trump povukao SAD iz Pariskog sporazuma.

Saradnja velikih sila uliva nadu 

Kineski predsednik Si Đinping takođe je izdao saopštenje, u kome se navodi da njegova zemlja neće graditi nove energetske projekte na ugalj u inostranstvu.

Najave približavaju Kinu i SAD korak bliže uspešnoj borbi protiv klimatske krize i mogu biti predznak budućeg napretka između dve zemlje.

Prema Pariskom sporazumu, države potpisnice su se obavezale da će smanjiti nivo utvrđene nacionalne emisije štetnih gasova, i da će bazu smanjenja ažurirati do 31. jula ove godine. Oko 70 država to još nije učinilo.

Očekuje se i da će neke zemlje, veliki proizvođači fosilnih goriva ili one čija industrija zavisi od velikih količina uglja, čije se rezerve i dalje uveliko koriste, poslati predstavnike na konferenciju sa ciljem da se suprotstave navedenim višim, ambicioznijim ciljevima.