Светски дан без дуванског дима – деца и адолесценти посебно угрожени

Забрињавају подаци да 40 милиона деце узраста од 13 до15 година широм света користе дуванске производе, а 15 милиона користи електронске цигарете.

Деца и адолесценти су посебно подложни зависности јер изложеност никотину утиче на неуронске путеве повезане са пажњом, учењем и контролом импулса.

„Целокупан маркетинг који прати те производе врло јасно указује на то да су они циљна група. Због тога не чуди податак да је преко половине 16-годишњака пробало електронске цигарете, а да преко трећине њих то редовно користи. Они су заправо та циљна група, па самим тим и група која највише трпи због тога“, истакла је др Анђелка Грујичић из Центар за промоцију здравља Градског завода за јавно здравље – Београд.

„Нисмо решили ни проблем употребе традиционалних дуванских производа а већ имамо нови проблем, односно те нове дуванске никотинске и сродне производе. Сви ови производи утичу на здравље, односно нема органа у људском организму који не пати, било да се ради о активном или пасивном пушењу“, указао је др Никола Пиљић из Националне иницијативе непушача.

Дуванска индустрија се увек ослањала на одржавање зависности људи од никотина из дувана, али све више се ослања на јефтинији и приступачнији синтетички никотин.

„Зависност није случајна јер је никотин озбиљна дрога и озбиљну зависност изазива већ после свега, нажалост, три недеље. Што се тиче самог одвикавања пушачи врло често прихватају ове нове дуванске производе као могућност да се одвикну од цигарета али нажалост постају јако зависни за тим новим производима, баш због високих концентрација никотина у њима“, објашњава др Ика Пешић, специјалиста за одвикавање од пушења.

Дуван сваке године усмрти више од седам милиона људи у свету. Око 80 одсто од 1,3 милијарде корисника дувана живи у земљама са ниским и средњим приходима.

„Неких 19.800 прераних смрти годишње у Србији се може довести у везу са коришћењем дувана, а што је још интересантније, трошкови које држава на годишњем нивоу има износе око 269 милијарди динара. Оно што је битно, та количина новца чини еквивалент од 4,9 одсто бруто друштвеног производа државе Србије на годишњем нивоу“, прецизирао је др Александар Бојовић из Светске здравствене организације.

Институт за јавно здравље Србије је пре четири године покренуо бесплатну телефонску линију за пружање помоћи у лечењу од никотинске зависности.