Probiotici, slični onima iz jogurta, mogli bi da spasu Veliki koralni greben

Više od 1.000 od ukupno 2.300 kilometara Velikog koralnog grebena u potpunosti je uništeno zbog zagrevanja okeana tokom 2016. i 2017. godine. Grebeni nisu umirali postepeno i polako, već iznenada, od posledica toplotnog udara, kada su ih gotovo spržile previsoke temperature mora.

„Prihrana“ koralnog grebena određenom količinom „dobrih“ probiotskih bakterija pomogla bi u tome da bolje podnesu porast temperature okeana, pokazala su najnovija istraživanja.

Laboratorijska ispitivanja daju dobre rezultate

Naučnici su u laboratorijskim uslovima sproveli eksperiment i koralima ubrizgali te korisne mikroorganizme. Zahvaljujući ovim testovima, uspeli su po prvi put da dokažu da korali kojima su ubrizgani probiotici imaju veće izglede da prežive toplotni stres kada ih vrate u prirodno okruženje.

Korali koje su istraživači „prihranjivali“ korisnim mikroorganizmima, slično kao kada ljudi piju probiotike, bili su boljeg opšteg stanja u odnosu na one koje nisu tretirali.
Dobijeni rezultati bude nadu da bi se stanje koralnog grebena, uključujući i australijski Veliki koralni greben, koji je u februaru pretrpeo teće masovno izbeljenje za poslednjih pet godina, konačno moglo popraviti.

Laboratorijske ekperimente podržava i Fondacija za spas Velikog koralnog grebena, neprofitna organizacija iz Australije, čiji je cilj spasavanje onoga što je preostalo od najvećeg sistema koralnih grebena na svetu.

Višestruka korist od probiotika

„Ljude će vervatno iznenaditi podatak po kojem se, baš poput nas, i korali oslanjaju na mnoštvo dobrih bakterija koje im pomažu da održe dobro zdravlje i da se, kao u ljudskom organizmu, održi ravnoteža između dobrih i loših bakterija, koja se najčešće poremeti u stresnim periodima“, navodi upravnica Fondacije, En Marsden.

„Mada se probiotici široko i uspešno koriste za poboljšanje zdravlja ljudi i životinja, njihova primena u morskim ekosistemima do sada je bila uglavnom neistražena. Spas koralnog grebena veliki je i važan zadatak, a ovaj pionirski istraživački projekat samo je jedan od načina na koji bismo, uz pomoć partnera, mogli da napravimo pozitivni pomak“, dodaje Marsden.

I profesorka Rakel Pejhoto sa Državnog univerziteta u Rio de Žaneiru obavlja slične testove ubrizgavanja probiotika u razne vrste korala u najvećem svetskom veštačkom okeanu – „Biosferi 2“ u Arizoni, kao i u laboratorijama Univerziteta na Havajima.

Tim testovima se može ustanoviti koje su dobre bakterije najdelotvornije za različite vrste korala. Tehnologiju ubrizgavanja probiotika koristiće i ostali istraživački centri u Kvinslendu, poput Instituta za nauku mora u Australiji. Testovi će se najpre sprovoditi u laboratorijskim simulatorima, a zatim će „obnovljeni“ korali biti vraćani na Veliki koralni greben.

Svako novo izbeljenje više pustoši korale nego ranije

Sistem Velikog koralnog grebena, koji pokriva površinu od 2.300 kilometara, upisan je u listu Svetske baštine Uneskoa.

Masovno izbeljenje koje se dogodilo u februaru variralo je u različitim delovima grebena, ali uništeno je veće podrućje nego pri ranijim izbeljenjima 2016. i 2017. godine. Tada su izbelele dve trećine sistema koralnog grebena i tako uništile populaciju korala i staništa drugih oblika života u okeanu.

Naučnici ističu da je deo grebena u severnim i središnjim oblastima, koji su ključni za turizam, ove godine bio „tek umereno izbeljen“, što znači da će se na tim mestima korali verovatno oporaviti.

Ističu da je greben i dalje živopisan i dinamičan sistem, ali da se sa svakim novim izbeljenjem oštećuje više nego prethodni put. Kažu da bi ovakve ispade trebalo da shvatimo kao poziv na sveobuhvatnu akciju u borbi protiv klimatskih promena.

Globalne temperature već su se podigle za jedan stepen na Celzijusovoj skali u odnosu na predindustrijsku eru, a Ujedinjene nacije upozoravaju da će, ako one porastu za 1,5 stepeni, nestati čak 90 odsto koralnih grebena.