Potrebno im je posebno drvo za gnezdo, i livada za lov - raste broj modrovrana u Srbiji

Farmer u Namibiji, spasao je iznemoglu, šarenu ptičicu iz Srbije, koju je potom preuzeo namibijski Centar za oporavak divljih životinja. Ornitolozi očekuju da će se ova modrovrana, nakon duge prolećne seobe ptica, vratiti u Srbiju, gde se izlegla i gnezdila.

Modrovrana je selica koja zimu provodi u podsaharskoj Africi. U Srbiju dolazi krajem maja, a napušta je krajem septembra. 

Prsten na ptici pronađenoj u Namibiji, pokazao je da je to jedna "Vojvođanka" iz okoline Bačke Palanke. Ona je krajem februara sletela u Namibiju.

Reč je o ptici selici. Ona je jedina modrovrana koja nastanjuje Evropu i koja se gnezdi u Evropi.

"Početkom 2000-tih je gotovo došla do istrebljenja, odnosno iščezavanja sa ovih prostora. Da nije bilo pravovremene reakcije stručnjaka, u ovom slučaju, to su članovi udruženja Riparia iz okoline Subotice, koji i danas kooriniraju zaštitom modrovrane u Srbiji", rekao je, gostujući u Jutarnjem programu, Slobodan Knežević iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.

Dodaje da se u Srbiji, zahvaljujući merama zaštite, sada, posle 20 godina, broj ovih ptica udesetostručio. Njihova populacija je i dalje ugrožena ali se uvećava.

Osim u Vojvodini, kod nas se modrovrane mogu naći u Barajevu i u delovima Negotinske krajine.

U procesu zaštite ptica, važno je i njihovo praćenje, a to se najčešće radi metodom prstenovanja, kolor markiranjem ali i satelitima.

"Ptica koja se našla u Namibiji, bila je iznemogla, pronašao ju je farmer i posle očitavanja, njihovi stručnjaci su obavestili su naš centar pri Prirodnjačkom muzeju u Beogradu", ispričao je Knežević.

Satelitska telemetrija omogućava brže reagovanje u saradnji između država, kada je zaštita ptica u pitanju. Srbija je i deo međunarodne Bird lajf internešenel mreže.

Kada je reč o rutama ptica selica, Knežević kaže da se one sporo menjaju ali da se taj proces, pod uticajem klimatskih promena, kako predviđaju naučnici, očekuje. Dodaje da naše modrovrane često srećemo na žalost na fotografijama krivolovaca koji se hvale ulovom.

Populacija modrovrane u Srbiji sada broji oko 250 parova. Pre primene zaštitnih mera, bilo je svega desetak parova.

„Moramo promeniti svoj odnos prema prirodi, i kada je u pitanju modrovrana, tu je najviše reč o očuvanju staništa. Njima moramo ponuditi drveće, koje će biti dovoljno staro za njihovo gnežđenje. Tu su i uslovi po pitanju hrane, a izvor su pašnjaci, livade na kojima one love sitne sisare, gmizavce, vodozemce... Potrebno je još dosta uslova obezbediti za život modrovrana. Ako zaštit ubudemo bazirali samo na osnovu postavljanja kućica, to nije održivo rešenje", zaključio je Knežević.