Читај ми!

Рођендан Завода за заштиту природе – прве прописе о животној средини имали смо још у Душановом законику

Завод за заштиту природе Србије обележава 76 година рада. Зачеци законске заштите природе у Србији сежу далеко у прошлост. Први прописи којима се штити природа и чувају природни ресурси датирају још из 14. века из Душановог законика.

Прво подручје које је заштићено на територији данашње Србије била је Обедска бара. Она је стављена под заштиту 1874. године. На основу примењених мера институционалне заштите природе током седам деценија површина заштићених подручја у Србији тренутно износи тачно 762.960 хектара, односно 8,62 одсто територије Србије.

„Можемо да кажемо да у оквиру делатности институционалне заштите, која заправо и почиње са оснивањем Завода давне 1948. године, проглашењем споменика природе Велика и Мала Рипаљка код Соко Бање, са њим смо почели институционално заштиту, а као што сте рекли, законска заштита почиње много раније. Имамо дугу традицију заштите природе. Од тада до данас, можемо да се похвалимо да је у систему заштићених подручја близу 500 природних добара различитих категорија“, рекла је Наташа Панић, шеф Одељења за образовно-издавачку делатност и комуникације у Заводу.

Међу заштићеним подручјима су национали паркови, паркови природе, специјални резервати природе који су станишта појединих јако ретких и угрожених врста, предели изузетних одлика…

На дан Завода, отвора се изложба У сусрет заштити природе, у оквиру које се представља седам нових заштићених подручја. Изложба је отворена за све заинтересоване грађане који желе да је виде, и који уједно могу погледати и редовну изложбену поставку у Заводу која носи назив Заштита природе у Србији.

На Тари – 58 медведа

Тара је заштићена законом 13. јула 1981. године, а шире подручје је познато по мноштву и богатству биљних и животињских врста, али највише по медведима.

„Држава је законом заштитила медведа, и ми смо негде да кажемо, репродуктивни центар медведа у Србији. Константно радимо разне анализе и пројекте када је у питању медвед. Пре три, четири године радили смо генетску анализу, и по нашим подацима преко 200 узорака, констатовали смо да на Тари има негде око 58 различитих јединки. То не значи да су све на Тари, да не би уплашили посетиоце.

У том периоду, да ли су били на Тари, да ли су прешли преко Таре, ми ћемо ове године, да кажемо, упоредну анализу радити по истом методу, тако да ћемо добити податке о томе да ли се та популација повећала или смањила. Да кажемо, за љубитеље Таре, нема бојазни“, изјавио је Драгић Караклић, директор Националног парка Тара.

Тара је и део новог Унесковог програма под називом „Човек и биосфера“.

„Да кажемо, са наше стране управљача, то иде добрим путем. Међутим, с обзиром на то да се Национални Парк Дрина налази на територији Републике Босне и Херцеговине, сада су на нивоу две државе преговори, да се ти, да кажемо једноставно, законски акти усагласе, да би могло да се дође до проглашења резервата биосфере Тара-Дрина“, додао је Караклић.

Завод представља и један нови пројекат који је у вези са едукацијом и игром.

„Прилика је да представимо и наш део рада везан на промовисање и представљање заштићених природних добара. У склопу тога, Завод издаје разноразне публикације, и представља једну новину и нов пројекат, а то су Интерактивне мапе заштићених паркова. Желели смо да пре свега представимо да се природа налази и у урбаним срединама, тако да ми имамо и наше паркове у градовима који су заштићени, рекла је Панићева, и додала да је једна од таквих локација Топчидерски парк.

„Кроз друштвену игру која садржи једну интерактивну мапу, на којој су обележени најзначајнији и природни и културни објекти у оквиру парка, ви можете да се крећете кроз парк. Кад дођете до одређене тачке, имате картицу која вам представља тај, да кажем, појединачан објекат у парку који смо издвојили, али такође и QR код који, када га снимите, вас води на кратак видео-запис о вредностима управо тог објекта пред којим се налазитe.

Како бисте проверили шта сте заправо научили о том подручју, овај пакет садржи и један мини квиз и то два типа квиза, један за децу и један за одрасле, како бисте још једном прошли кроз све вредности и знаменитости подручја које су обишли“, објаснила је Наташа Панић.

Тара јe национални парк већ 43 године, а сада се почело са наплатом такси за моторна возила, што се раније није могло из техничких разлога.

„Ми смо напокон ове године завршили улазне капије и када су се стекли технички услови, ми почињемо да вршимо наплату, као и колеге из других националних паркова, као што су Копаоник, Фрушка Гора и имамо, да кажемо, сазнање да ће и национални парк Ђердап, који ће исто кад се стекну технички услови, почети са наплатом“, објаснио је Караклић.

Др Драгана Остојић из Завода за заштиту природе Србије говорила је која су нова подручја Србије под заштитом и како изгледа процедура којом се та заштита остварује.

То су споменици природе „Вражји камен – Просечник“, „Мркоњски вис“, „Дубочка пећина – Гаура маре“ и предели изузетних одлика „Цер“, „Клисура реке Ђетиње“, „Ада Циганлија“ и „Варденик“.

Највећи напредак у заштити природе у Србији забележен је седамдесетих година, тако да је 1976, површина под заштитом достигла три одсто државне територије. Уследили су блажи раст и стагнација, да би до почетка овог века заштићена подручја заузела 4,6 одсто државне територије.

Просторним планом Републике Србије за период 2010-2020. и Националним програмом заштите животне средине предвиђено је да 10 процената буде под заштитом до 2012. године, а 12 одсто до 2020. године.

Међутим, заштићена површина је од средине 2000-их поново стагнирала дуже од деценије на око шест одсто, чак се повремено и смањивала, да би се тек последњих година повећала на око осам одсто, или нешто више од 700 хиљада хектара.

У Европској унији чији је просек заштићених подручја 25 одсто, највише површина под заштитом имају Луксембург (55%), Бугарска и Словенија (по око 40%), а најмање Белгија (14%), Ирска и Финска (по око 13%). Треба нагласити да у чланицама ЕУ, осим подручја проглашених по националном законодавству, постоје и подручја ЕУ еколошке мреже НАТУРА 2000, која су знатно повећала површине под заштитом.

четвртак, 23. мај 2024.
20° C

Коментари

Re: Poreklo
Чије гене носе народи у региону
Imam novcic od 1 centa dole je vrednost ponudjena 6000 dinara
Ако пронађете ову новчаницу одмах идите код нумизматичара
Imam mali novcic 1 cent
Ако пронађете ову новчаницу одмах идите код нумизматичара
Косовски вез
Нематеријална културна баштина Србије – косовски вез
Prodajem
Ако пронађете ову новчаницу одмах идите код нумизматичара