Krokodili iz doba jure imitirali kitove da bi vladali okeanom

Izumrle zveri, poznate kao talatosukijansi (Thalattosuchians), dostizale su dužinu od 10 metara i evoluirale su od predaka koji su živeli na kopnu tako što su udove zamenile perajima. Vremenom su došli i do pljosnatog repa koji je pomagao pri plivanju, što ih je činilo moćnim, okretnim i brzim predatorima, piše Si-En-En.

Prema rečima paleontološkinje Džulije Švab, makimosaurus reks (Machimosaurus rex), dug 10 metara i najveći vodozemac među talatosukijansima, zbog jakih zuba, veruje se da se hranio tvrđom hranom – kornjačama.

S druge strane, plesiosukus (Plesiosuchus), najveći vodeni talatosukijans, koji je živeo na otvorenom moru, dostizao je dužinu od oko 6,8 metara nije birao – hranio se morskim bićima nalik na lignje, ribama, drugim morskim reptilima...

roučavajući lobanje drevnih krokodila, istraživači su utvrdili da se kod ovih životinja, tokom prilagođavanja životu u vodi, razvilo unutrašnje uho. 

Paleontolozi Univerziteta u Edinburgu analizirali su snimke napravljene skenerom i to više od 12 fosilnih lobanja kako bi proučili njihov sistem za ravnotežu.

Došli su do zaključka da su ove životinje stigle do poluvodene faze jer su kanali u unutrašnjem uhu počeli da se smanjuju i razvijaju zadebljanja, kao što je to kod delfina i kitova. Na taj način krokodili su bili više prilagođeni uslovima života u okeanu.

Promene su stigle zbog života u dubini  

„Organi poput unutrašnjeg uha su ključni u razumevanju kako su drevne životinje živele. Otkrili smo da rođaci vodenih krokodila imaju jedinstven oblik unutrašnjeg uha, nalik na ono kod drugih reptila koji žive u vodi i današnjih kitova“, objasnila je Džulija Švab, koja je doktorand Univerziteta u Edinburgu i bila je na čelu istraživanja.

Na suvom, životinjama je potreban veoma osetljiv sistem za ravnotežu kako bi se izborili sa gravitacijom na pravi način pri kretanju po zahtevnim terenima, ali u okeanu plovnost sve drži na površini. 

Adaptacija je stigla kao odgovor na krokodilovo novo okruženje na otvorenom moru. To je verovatnije nego da je adaptacija naterala krokodila u dubinu.

„Antički vodeni krokodili adaptirali su svoje unutrašnje uho nakon izmena na skeletu, koji je pretrpeo promene da bi krokodil bio bolji plivač. Kitovi su takođe svoje unutrašnje uho izmenili na sličan način“, istakao je dr Stiv Brusate jedan od iskusnijih koautora studije.

Rezultati studije objavljeni su u žurnalu Proceedings of the National Academy of Sciences i u njima se navodi da su životinje „kopirale“ druge pri prilagođavanju životu u određenom okruženju.