Zašto je dobro gajiti povrće (i na terasi)

Tokom Prvog i Drugog svetskog rata, ljudi koji su u SAD bili kod kuće, koristili su svoje bašte kako bi gajili povrće. Tako su manje opterećivali vlast, koja je morala da brine o hrani za vojsku.

Do 1944. godine, skoro 20 miliona privatnih vrtova proizvelo je oko osam miliona tona hrane, što je bilo oko 40 procenata svežeg voća i povrća koje su se u to vreme potrošilo u Sjedinjenim Državama, prenosi Istorija.

Lični vrtovi bili su način da ljudi, koji nisu poljoprivrednici, na neki način učestvuju u sukobima koji su bili daleko od njihovih domova. Ova ideja se pominje i danas imajući u vidu pretnje sa kojima je suočen savremen čovek.

Organizacija „Zelena Amerika" saopštila je da je vreme da "potražimo  stare baštenske rukavice" i počnemo da obrađujemo zemlju. Ova organizacija za zaštitu životne sredine sugeriše da je to prilika da iskoristimo sopstvene vrtove za opšte dobro. Ova organizacija fokusirana je na borbu protiv klimatskih promena, a ideja o ličnom povrtnjaku dobra je iz mnogih uglova.

U „Zelenoj Americi" smatraju da postoji potencijal za 40 miliona takvih vrtova. Prema Nacionalnom udruženju za baštovanstvo, 42 miliona američkih domaćinstava već uzgaja hranu kod kuće ili u nekoj vrsti zajedničke bašte sa komšijama. U tom udruženju smatraju da bi ih moglo biti još više.

Pored uzgajanja jestivih biljaka, „Zelena Amerika" podstiče i kompostiranje, domaću proizvodnju sadnica, izbegavanje hemijskih supstanci pri uzgoju biljaka.

„Osim što ovakvom akcijom utičemo pozitivno na prirodu, na klimatske promene, gde god bili, takođe možemo biti sigurni da je hrana koju smo sami proizveli bezbedna za našu porodicu", rekao je Tod Larsen, izvršni direktor „Zelene Amerike".

Uzgoj povrća pa i voća u bašti, može se lako organizovati, uz malo veštine i strpljenja, uz višestruku korist. Priroda se tako manje opterećuje, imajući u vidu tehnologije koje se koriste u savremenoj poljoprivredi.

A šta ako imam samo terasu? 

Oni koji nemaju baštu već terasu, takođe mogu gajiti neke vrste jestivih biljaka. Osim što je korisno kao fizička aktivnost, dobićete bezbedne proizvode a i lep prizor za oči.

Najpogodnije bi bilo da je Vaša terasa okrenuta ka jugu ili zapadu, takav položaj najviše prija povrću.

Prvi korak je da obezbedite kvalitetnu mešavinu zemljišta za sađenje i zdrav rast biljke koju ste rešili da gajite. Na osnovu toga, potražite u cvećari pogodnu zemlju.

Mešavinu možete napraviti i sami tako što ćete pomešati kvalitetnu baštensku zemlju, zreli kompost i stajsko gnojivo.

U povrće koje je pogodno za gajenje u saksijama, odnosno velikim žardinjerama ili boksovima spadaju paradajz, krastavac, pasulj, krompir, beli i crni luk, šargarepa, cvekla, zelena salata, patlidžan, paprike, čili papričice.

Na tržištu je veliki izbor semena i sadnica navedenih vrsta biljaka, a Vi se potrudite da ispoštujete način setve, učestalost zalivanja i ostale uslove sa deklaracije.

Kada postavite leju na terasu, budite korektni prema komšijama koji žive ispod vas, i proverite kako stojite sa hidroizolacijom, naročito ako ste kupili ili napravili malo veću leju, odnosno sanduk za povrće.

Kao leje mogu da posluže drvene gajbe, posude od stiropora, lonci, sanduci, ali je važno da imaju minimalnu dubinu od oko 40 centimetara. Obavezno probušite rupu za drenažu.

Đubrenje je takođe važan korak ka uspehu i varira u zavisnosti od biljaka: paprika i paradajz zahtevaju malo više prihrane, dok zelenom lisnatom povrću ne treba mnogo đubriva.

Imajte na umu da krastavci, paradajz i pasulj zahtevaju potporu prilikom rasta, pa razmislite o tome kolike su mogućnosti da im obezbedite rešetke, ili drugu vrstu oslonca.

Naravno, osnovni izazov za gajenje povrća na terasi je mudro iskorišćen prostor. Iskoristite zidove o koje možete okačiti biljke koje mogu rasti u saksijama (začinsko bilje, čili papričice...)

Uz samu ivicu terase, postavite tikvice, pasulj ili paradajz, jer će rasti ka prostoru spolja i eto još jedne štednje prostora.

Može i na organski način

Redovno đubrite povrće kvalitetnim organskim đubrivom. Takođe ga redovno zalivajte, naročito tokom toplijih dana i proveravajte da li su se slučajno pojavile štetočine.

Ako ste se već odlučili za organsko đubrivo, isto tako se odlučite za prirodne pesticide. Oni se mogu kupiti ali i napraviti od belog luka i koprive.

Jedan kilogram listova koprive se stavi u sud i potopi sa 10 litara vode. Uz svakodnevno mešanje, sačekajte da odstoji 15 dana. Rastvor će menjati boju u počeće proces vrenja, a preparat je spreman kada meurići nestanu. Tada pomešajte sa vodom u razmeri 7:1 i možete tretirati biljke.

Ako se na Vašem povrtnjaku na terasi pojave plesni ili plamenjača, pokušajte da ih suzbijete preparatom od belog luka. Oko 750 grama češnjeva belog luka ali i suvih listova treba potopiti sa 10 litara vrlo tople vode (oko 40 stepeni Celzijusa). Pošto odstoji pet dana, možete primeniti prirodni pesticid.