Анаконде су постале џинови пре 12 милиона година и до данас остале исте

Истраживачка група предвођена стручњацима са Универзитета Кембриџ испитала је фосиле џиновских анаконди пронађене у Јужној Америци и утврдила да су ове змије достигле своју пуну величину пре око 12,4 милиона година. Према анализи, анаконде су остале изузетно крупне све до данас.

Током периода од пре 12,4 до пре 5,3 милиона година, многе животиње постале су знатно веће од својих савремених сродника. Овај раст подстицао је виши ниво глобалних температура, распрострањене мочваре и обиље хране.

Док су многи миоценски џинови, попут кајмана purussaurus дугог 12 метара и огромне слатководне корњаче stupendemys дуге 3,2 метра, на крају нестали, анаконде (eunectes) су опстале као крупна лоза, уместо да се смање или изумру.

Мерење фосила открива величину древних змија

Савремене анаконде су међу најтежим и најдужим змијама на свету. Обично достижу четири до пет метара, а у ретким случајевима и до седам.

Да би упоредили древне и савремене величине, истраживачи су анализирали 183 фосилизована пршљена који потичу од најмање 32 јединке. Фосили су откривени у држави Фалкон у Венецуели. Када су ове податке комбиновали са другим фосилним налазима из Јужне Америке, закључили су да су некадашње анаконде имале око четири до пет метара, што је приближно величини данашњих.

Зашто су анаконде преживеле као џинови?

„Друге врсте као што су џиновски крокодили и огромне корњаче изумрле су од миоцена до данас, вероватно због пада глобалних температура и смањења станишта, али анаконде су преживеле – невероватно су отпорне“, рекао је Андрес Алфонсо-Рохас, докторанд и стипендиста Гејтса на Катедри за зоологију Универзитета Кембриџ и водећи аутор студије.

„Мерењем фосила открили смо да су анаконде развиле велику телесну величину недуго након што су се појавиле у тропској Јужној Америци пре око 12,4 милиона година и да се њихова величина од тада није мењала“, наводи Алфонсо-Рохас.

Да би потврдио своја мерења, применио је још једну технику – реконструкцију стања предака. Она користи породично стабло змија да би се проценила телесна дужина древних анаконди и њихових сродника, попут боа. Анализа је подржала закључак да су ране анаконде у просеку имале четири до пет метара када су се појавиле током миоцена.

Древна станишта

Анаконде данас живе у мочварама, баруштинама и великим рекама, укључујући Амазон. Током миоцена, северна Јужна Америка изгледала је слично данашњем басену Амазона, што је омогућило анакондама да насељавају много шире подручје. Иако се њихово животно подручје смањило, довољно одговарајућих станишта и даље постоји, заједно са пленом као што су капибаре и рибе, што им омогућава да задрже своју величину.

Научници су раније претпостављали да су древне анаконде биле још веће од савремених, јер су змије веома осетљиве на температуру, а миоцен је био топлији.

„Ово је изненађујући резултат, јер смо очекивали да су древне анаконде досезале седам или осам метара. Али немамо никакав доказ о већој змији из миоцена, чак ни када су глобалне температуре биле више“, објашњава Алфонсо-Рохас.