Doktorand na Kembridžu, uspeo da otkrije dva i po milenijuma star gramatički problem sanskrita

Gramatička zagonetka iz drevne Indije zbunjuje naučnike već 2.500 godina. Sada je Indijac Riši Radžpopat, doktorand na Kembridžu, konačno razbio metakod koji leži u osnovi drevne „jezičke mašine“.

Panini je bio sanskritski filolog i gramatičar iz oblasti koju danas čini severozapadni Pakistani i jugoistočni Avganistan, a živeo je između 6. i 4. veka pre nove ere. Kao prva osoba koja je sistematizovala strukturu jezika, Panini je u nauci poznat i kao „otac lingvistike“.

Pre oko 2.500 godina Panini je stvorio niz tajnih gramatičkih pravila koja su bila neophodna da bi se koristila njegova „jezička mašina“ koja je podučavala pravila izgovora reči na drevnom sanskritskom jeziku.

Sada je dvadesetsedmogodišnji Radžopopata dekodirao pravila drevne jezičke mašine i tako omogućio da se Paninijeva gramatika podučava onako kako je bila zamišljena pre nekih 2.500 godina.

U upravo objavljenoj doktorskoj tezi Radžopopata tvrdi da se „Paninijeva jezička mašina sada po prvi put može programirati na računarima“.

Dekodiranje mašine za drevni jezik

Jezička mašina ima „četiri hiljade veoma kratkih pravila“ koja se u proseku sastoje od tri do četiri reči koje „funkcionišu zajedno kao konceptualna mašina“. Jezička mašina u suštini „izvodi“ ispravnu formaciju reči dodavanjem njihovih osnovnih oblika.
Kao primer, dr Radžpopat je naveo primer iz engleskog jezika gde se osnovna reč 'define' menja sa afiksom 'ation' čime se dobija 'definition' (definicija).

Međutim, kada kombinujete osnovnu reč i afiks, postoje slušne razlike u izgovoru koje treba uzeti u obzir kako bi se izbegle „besmislene reči kao što je na primer 'define-ation'“, napominje istraživač. Radžpopat otkriva način na koji se pravilno koristi jezička mašina, tako da naučnici sada mogu da konstruišu i izvuku „milione“ gramatički ispravnih sanskritskih reči, uključujući „mantru“ i „guru“ koristeći Paninijevu jezičku mašinu.

Rešenje

Svako od četiri hiljade pravila koja čine Paninijev sistem, a koja omogućavaju korisnicima da donose gramatički ispravne oblike sanskritskih reči, ima „serijski broj“ na osnovu svog redosleda u dokumentu. Međutim, kada su dva od ovih pravila mogla da se primene, dolazilo je do situacija poznatih kao „sukob pravila“, pa je Panini kreirao „metapravilo“ kako bi pomogao korisnicima da odrede koje od dva sukobljena pravila da koriste.

Dr Radžpopat imenuje Paninijevo metapravilo kao „1.4.2 vipratiṣedhe paraṁ kāryam“, i ističe da je njegovo stvarno značenje bilo grubo pogrešno protumačeno 2.500 godina nakon Katjajane, prvog naučnika koji je koristio Paninijevu gramatiku, „a koji je pogrešno razumeo njegovo metapravilo“. Zato su svi naredni naučnici koji su pisali o Paninijevoj jezičkoj mašini otkako je osmišljena pre oko 2.500 godina koristili tradicionalno i netačno tumačenje, što je dovelo do mnoštva gramatički netačnih tumačenja.

„Izvanredni" drevni um

Dr Radžpopat je objasnio da su tokom poslednjih 2.500 godina naučnici sanskrita „mukotrpno razvili stotine drugih metapravila kako bi pokušali da poprave sistem i nateraju ga da funkcioniše“. Ali nisu uspeli da ga dekodiraju.

Radžpopat naglašava da je „Panini imao izvanredan um“ i da nije očekivao da ćemo dodavati nova značenja njegovim pravilima. Štaviše, što se više petljamo sa Paninijevom gramatikom, ona nam više izmiče, dodaje Radžpopat. Reinterpretirajući ovo pravilo sukoba, naučnik iz Kembridža je otkrio da „desni deo reči pobeđuje“ i ova metodologija je razbila algoritam koji pokreće drevnu jezičku mašinu. Koristeći sistem dr Radžpopata, kada se korisnici suoče sa nedoumicom,„automatski dobijaju tačan odgovor“.

Profesor Vinćenco Verđijani sa Univerziteta u Kembridžu koji je bio Radžpopatov mentor, navodi da otkriće ispravnog načina za rešavanje nedoumica u jezičkoj mašini nudi „veoma elegantan, jednostavan, poučan“ algoritam koji pokreće Paninijevu gramatiku. Profesor zaključuje da ne samo da će Radžpopatov rad „uneti revoluciju u proučavanje sanskrita“, već da bi uz malo više rada drevni sanskritski jezik mogao da se podučava pomoću kompjutera.