Зашто бундеве могу толико да нарасту, а боровнице не

Џиновске бундеве припадају посебној сорти cucurbita maxima, која је селективно узгајана да расте до огромних размера. Основни разлог што могу да порасту тако велике је то што су индетерминатне биљке, објаснио је за Лајв сајенс, ванредни професор хортикултуре на Тексашком технолошком универзитету Викам Балига.

Док детерминантне биљке достижу одређену величину и онда престану да расту, индетерминантне расту неограничено.

„Зато ћете видети огромне, разгранате биљке бундеве које заузму цело двориште, а понекад је то само једна биљка“, рекао је Балига.

Детерминантне биљке обично дају сав свој плод одједном, што је корисно за жетву, али ограничава њихову величину.

„Неким биљкама је у генетском програму задато колико велики могу да израсту њихови органи – лист, цвет или плод. Друге врсте немају то ограничење. Из неког разлога, бундеве немају јаку унутрашњу 'кочницу' која би ограничила њихову величину, и зато можемо да их узгајамо све веће“, рекла је ванредна професорка на Универзитету Минесоте у Дулуту, Џесика Севиџ.

Пошто немају природну границу раста, биљке бундеве могу непрестано да додају нове листове који производе енергију за плод.

„Циљ неодређене биљке је да произведе што више биомасе што брже може. Ако јој треба више енергије, једноставно израсте више листова јер нема генетску препреку која би је зауставила“, наводи Балига.

Како узгајити џиновску бундеву

Узгајивачи то користе у своју корист тако што оставе само једну бундеву на чокоту.

„Ако имате биљку која може да складишти све те ресурсе, а ви јој скинете осам плодова и оставите само један, биљка ће све усмерити у тај једини плод, као да каже: ‘Одлично, ово ми је једина шанса да пренесем своје гене’“, објаснио је Балига.

Технички, овај трик може да функционише и код другог воћа. Примера ради, ако са стабла брескве оставите само један плод, он ће постати већи. Али ту на сцену ступају закони физике. Пре свега, бундеве расту на земљи, па их сила гравитације мање оптерећује. Џиновска бресква, рецимо, отпала би са стабла много пре него што достигне тежину попут бундеве.

Поред тога, тврда кора бундеве омогућава јој да нарасте више него плод са меком кожом.

„Не можете добити велики плод од нечега што је врло меко, јер би под сопственом тежином почело да пуца“, рекла је Севиџ.

Међутим, кора која је превише чврста такође није добра, јер не би могла да се шири.

„Узгајивачи траже идеалан баланс – не сме бити ни превише тврда, јер онда не може да расте, али ни превише мека, јер би пуцала и изгубила на квалитету“, објаснила је она.

Када су младе, џиновске бундеве имају меку и танку кору која им омогућава брз раст. Како сазревају, кора очвршћава. Узгајивачи их штите од сунца прекривајући их, како би што дуже остале у фази брзог раста.

У најинтензивнијој фази, џиновске бундеве могу да добијају и по 20 килограма дневно, а сва та маса пролази кроз њихов васкуларни систем, који је, како каже Севиџ, супермоћан. Њен тим је открио да џиновске бундеве имају више флоема – делова „васкуларног система” који преноси шећере.

„То је као аутопут. Можете имати исти проток на мањем путу, али се све одвија спорије. Ако желите да пренесете више ресурса брже, потребно је више трака“, истиче Севиџ.

Џиновске бундеве такође имају више времена за раст. „Плод остаје на чокоту месецима — некад и до шест месеци. Док јабуке, брескве, крушке или боровнице имају много краћи циклус од цвета до жетве“, додаје Балига.

Још један разлог што су ове бундеве толико велике јесте човек.

„Селекцијом су узгајане дуги низ година управо због величине, што је другачије од већине воћа које бирамо и по укусу“, објашњава Севиџ.