Неочекивана временска капсула једне зграде у Београду – шта су деценијама крили поштански сандучићи

Разгледнице, честитке, позивнице и писма која су стизала на Кичевску 1 у Београду чекала су више од пола века да их неко прочита. А све је почело када су станари одлучили да замене старе поштанске сандучиће новим.

Јуче су стигли мајстори и када су их одвојили од зида, почела су да испадају стара, никада прочитана писма. Све ове године била су у ходнику зграде заглављена између зида и конструкције поштанских сандучића. Већина је писана између 60-тих и 90-тих година.

Станар Златко Петровић каже да су ту налазе и честитке за некада нову, 1964. годину.

„Врло је дирљиво када видите честитку коју је неко некоме упутио за дочек Нове, 1964 године, а коју тај прималац никада није добио. Нашли смо нешто што је било скривено скоро и више од 60 година. У питању су писма, разгледнице, честитке, давно заборављене дописнице које датирају још из 1963. и 1964. године, у време када је ова зграда настала“, наводи Петровић.

Како истиче, у питању је једна специфична временска капсула. Пошиљке које су се налазиле иза сандучића деценијама остале би ту да их јуче нисмо заменили, додаје Петровић.

Већина оних којима су писма била намењена више није међу живима или су одавно напустили ову адресу.

Станар Златко Петровић направио је Вајбер групу и ступио у контакт са комшијама чија је презимена препознао. Каже да се двоје одушевило када су добили честитку из детињства.

„Писма наравно нисмо отварали, то не би било ни лепо ни културно. Имамо нашу Вајбер групу, ја сам преузео писма, означио сам примаоца без садржине и проследио комшијама. Многи од комшија су препознали пошиљке које су биле послате њиховим родитељима, декама, бакама и одушевили су се“, напомиње Петровић.

У времену када се поруке чувају у телефонима, а не у фиокама, тешко је замислити да су речи некада путовале данима – на папиру, с надом да ће стићи на праву адресу.

Коверте су запечаћене, комшије покушавају да пронађу примаоце или њихове наследнике. Свако писмо чува тајне, успомене и гласове прошлих времена и даље чекајући да их неко прочита.

Ова писма су остала сакривена, али не и заборављена. Има разлога и за размишљање колико је нежних речи, љубави и тајни остало неизречено и колико је тишине и уздаха прошло чекајући одговоре. А можда и за неки романтични филм, ко зна...