Математички, живот на Земљи не би требало да постоји. Како смо онда ту?

Нова студија доноси нови приступ једном од најстаријих научних питања: Како је живот настао из неживе материје на раној Земљи?

Роберт Г. Ендрес са Краљевског колеџа у Лондону развио је нови математички оквир који указује да је спонтано појављивање живота можда било много мање вероватно него што су многи научници некада мислили.

Невероватне шансе за природно настајање живота

Истраживање испитује колико је тешко да се организоване биолошке информације формирају у условима који су реално могли постојати пре настанка живота.

Ендрес то илуструје поређењем са покушајем да се напише смислен научни текст за водећи портал тако што се насумично бацају слова на страницу. Како сложеност расте, вероватноћа успеха драматично опада, готово до нуле.

Да би испитао овај проблем, Ендрес је применио принципе теорије информација и алгоритамске сложености како би проценио шта би било потребно да се прва једноставна ћелија, такозвана протоћелија, самостално састави од основних хемијских састојака. Овај приступ показао је да су шансе да се такав процес догоди природно запањујуће мале.

Зашто случајност можда није довољна

Открића указују на то да насумичне хемијске реакције и природни процеси можда не могу у потпуности објаснити како је живот настао у релативно кратком временском периоду који је био доступан на раној Земљи.

Пошто системи природно теже ка неуређености, изградња сложене молекулске организације потребне за живот била би огроман изазов.

Упркос томе што то не значи да је настанак живота био немогућ, Ендрес сматра да постојећи научни модели вероватно пропуштају неке кључне елементе. Наглашава да откривање физичких принципа који стоје иза појаве живота из неживе материје остаје један од највећих нерешених проблема у биолошкој физици.

Разматрање спекулативне алтернативе

Студија такође кратко разматра идеју усмерене панспермије, контроверзну хипотезу коју су предложили Френсис Крик и Лесли Оргел. Она сугерише да је живот можда намерно унет на Земљу од стране напредних ванземаљских цивилизација.

Иако Ендрес признаје да је ова идеја логички могућа, истиче да се коси са Окамовом оштрицом – принципом који фаворизује једноставнија објашњења.

Уместо да искључи природно порекло живота, истраживање пружа начин да се квантитативно процени колико је тежак био сам процес.

Оно указује на могућност да постоје нови физички закони или механизми који би могли помоћи у превазилажењу огромних информационих и организационих баријера ка животу. Овај рад представља важан корак ка математички заснованијем разумевању начина на који живи системи могу настати.

Студија подсећа да нека од најдубљих научних питања остају без одговора. Спојем математике и биологије, истраживачи почињу да откривају нове слојеве увида у једну од најстаријих мистерија човечанства – како је започело само постојање.