Čitaj mi!

Koliko je značajno otkriće za koje je Svante Pebo dobio Nobelovu nagradu

Švedski genetičar Svante Pebo dobio je Nobelovu nagradu za medicinu za otkriće u vezi sa genomima i ljudskom evolucijom. "Postigao je nešto naizgled nemoguće", saopštio je Nobelov komitet. Direktorka Instituta za molekularnu genetiku i genetski inženjering dr Jelena Begović rekla je da je Pebo u proces sekvenciranja krenuo još devedesetih godina, kada tehnologija čitanja DNK nije bila toliko razvijena.

Švedski genetičar Svante Pebo dobio je Nobelovu nagradu za fiziologiju ili medicinu za otkriće u kojem je sekvencirao prvi genom neandertalca i otkrio da se homo sapiens ukrštao sa neandertalcima.

Dr Jelena Begović je navela da je Pebo u proces sekvenciranja krenuo još devedesetih godina, kada tehnologija čitanja DNK nije bila toliko razvijena.

"Sekvencirati drevnu DNK nije kao danas kad kažemo sekvencirali smo za par sati ili par dana nečiji genom. To je molekul koji je negde u prirodi, u nekom delu kosti čučao 30, 40, 50 hiljada godina, raspadao se, što znači da vi morate da sklopite knjigu od tri milijarde slove iz parčića od 20, 30 slova", navela je dr Begović.

Istakla je da su se ti molekuli menjali pod uticajem sredine i mikroogranizama koji tu žive i koji su ostavljali svoj DNK.

"Vi sada imate klupko u kome se nalaze mali parčići u maloj količini koji baš pripadaju neandertalcu. Sve ostalo morate nekako da izbacite i da izuzmete iz analize i to je jedan mukotrpan posao. Naravno, njegova upornost i genijalnost, s druge strane i tehnologija se razvijala i on je uspeo da pročita genom našeg dalekog rođaka neandertalca", rekla je dr Begović.

Dodala je da je Pebo otkrio, kada je sekvencirao genom neanderatalca, da ima mnogo više veze sa DNK ljudi iz Evrope, nego sa ljudima iz Afrike i da mi u našem genetskom zapisu nosimo između jedan i pet, šest odsto gena koje smo uvezli i preuzeli kroz ukrštanje od neandertalca.

Celo gostovanje dr Jelene Begović u Jutarnjem programu pogledajte u video-snimku na početku teksta.