Mi smo im domaćini, noću se pare na našem licu, a njihov izmet ima posebnu funkciju

Potpuni životni ciklus ove grinje vezan je za njihovu ishranu našim mrtvim ćelijama kože. Grinje demodex follicylorum su, prema novom istraživanju, u procesu evolucije iz ektoparazita prešle u unutarnji simbiont, i to onaj koji deli obostranu korist sa svojim domaćinima (to smo mi).

Drugim rečima, grinje se postepeno stapaju s našim telima kako bi trajno živele u našem organizmu.

Naučnici su sekvencionirali genome ovih sićušnih stvorenja, a rezultati pokazuju da bi njihova zavisnost od nas mogla izazvati promene kojih nema kod drugih vrsta grinja.

„Otkrili smo da ove grinje imaju drugačiji raspored gena od drugih sličnih vrsta jer se prilagođavaju životu unutar naših pora gde su zaštićene. Te promene u njihovoj DNK za rezultat imaju neobične promene u ponašanju", rekla je biolog sa univerziteta Riding u Velikoj Britaniji Alejandra Peroti.

Mrtve ćelije ljudske kože jedini su izvor hrane ovim grinjama i u potrazi za njom provode većinu svog dvonedeljnog životnog veka.

Pojavljuju se na površini kože samo noću, kada lagano puze i traže partnera za parenje pre nego što se vrate u sigurnu tamu folikula.

Njihova malena tela dugačka su samo trećinu milimetra, imaju usta na jednom kraju duguljastog tela, a pošto žive relativno „ležernim načinom života" - nemaju prirodne neprijatelje, bez konkurencije su te im se genom sveo na ono najnužnije.

Naučnicima je zanimljivo što ove grinje, kada se u potpunosti razviju, gube određeni broj ćelija, što je prvi evolucijski korak, smatraju stručnjaci, prema simbiotskom načinu života.

Istraživači su dugo smatrali da demodex follicylorum nemaju anus i da im se feces akumulira u telu dok ne uginu, kada se on prospe po koži, što izaziva probleme na licu. Međutim, novo istraživanje otkriva da to nije slučaj - grinje zapravo imaju male anuse, tako da nam je lice verovatno puno njihovog izmeta. Ipak, naglašavaju istraživači, to ne mora da znači ništa loše ni opasno.

„Grinje se krive za mnoge stvari, ali njihova duga povezanost s nama možda ukazuje na to da one imaju neku dobru i korisnu funkciju, poput toga da održavaju naše pore čistijim", rekao je zoolog Henk Brejg sa Univerziteta San Huan u Argentini.

Istraživanje pid imenom Human Follicular Mites: Ectoparasites Becoming Symbionts, objavljeno je u časopisu Molecular Byology and Evolution.