Kako pandemija utiče na ishranu mladih i sliku koju imaju o svom telu

Na primer, dok neka deca jedu mnogo grickalica kako bi se izborila sa neprijatnim osećanjima, druga previše vežbaju ili ograničavaju svoju ishranu na nezdrav način. Kao rezultat toga – tokom pandemije kovida 19 povećale su se stope gojaznosti i poremećaja u ishrani kod mladih.

Gojaznost kod dece

Sjedinjene Države su tokom protekle četiri decenije pokrenule više programa u pokušaju da navedu decu da se zdravije hrane i češće vežbaju. Uprkos tim naporima, stopa gojaznosti kod dece je nastavila da raste – posebno tokom pandemije.

Amanda Harist i Lora Habs Tejt, koje istražuju gojaznost kod dece na Državnom univerzitetu Oklahome, napravile su program koji je zaista smanjio indeks telesne mase kod dece.
Na osnovu poređenja sa ranijim programima koji nisu dali dobre rezultate – može se zaključiti da je njihov program ostvario uspeh jer su istakle koliko je pre svega važno da porodica i prijatelji prihvate gojaznu decu takvu kakva jesu.

U svom istraživanju, koje je uključilo više od 500 učenika prvog razreda, otkrile su da saveti o ishrani i vežbanju nisu dovoljni da bi deca uspela da smršaju. Jednako je važno da se usvoji nova porodična dinamika i da se deca ne osećaju odbačeno. To znači pokazati roditeljima kako da emocionalno podrže i uteše decu koja imaju višak kilograma i naučiti njihove vršnjake da više prihvataju jedni druge.

Da bi se mlade osobe valjano fizički i mentalno razvijale, od suštinskog je značaja da znaju da sa porodicom mogu slobodno da razgovaraju o tome koliko su ljute ili tužne, ​​ kažu Amanda Harist i Lora Habs Tejt. Takođe, moraju imati prijatelje i vršnjake koji ih prihvataju onakve kakvi jesu.

Poremećaji u ishrani

Doktorka Džulija Tejlor i psihoterapeutkinja Sara Grof Stivens, koje su se specijalizovale za lečenje poremećaja u ishrani kod tinejdžera i mladih osoba, navode da je stepen tih oboljenja naglo porastao od početka pandemije.

Smatraju da se, kad su ove bolesti u pitanju, često zanemaruju tri grupe mladih: sportisti, LGBT osobe i adolescenti „normalne" konstitucije. Ova poslednja grupa uključuje mlade ljude prosečne težine, ili čak prekomerne težine, koji mogu razviti zdravstvene probleme zbog nezdrave ishrane.

„Nedavni porast broja pacijenata usled kovida 19 potvrdio je da nijedna grupa nije imuna na probleme sa ishranom", kažu Tejlorova i Stivensova. „Rušenje predrasuda prilikom dijagnostikovanja i lečenja svih pojedinaca – uključujući dečake, pripadnike seksualnih i rodnih manjina i decu različitih stepena uhranjenosti – poboljšaće ishod za one koji se bore sa ovim ozbiljnim bolestima", ističu.

Stigma povezana sa viškom kilograma

Pandemija je teška i stresna za sve, a kritikovanje ljudi zbog fizičkog izgleda ne pomaže, tvrde Nikol Đulijani, Nikol Keli i Elizabet Bad, profesorke psihologije na Univerzitetu Oregon.

One smatraju da zdravstvena istraživanja i inicijative stavljaju prevelik naglasak na težinu dece, što skreće pažnju sa drugih faktora rizika za razvoj hroničnih bolesti, kao što su pušenje, nedostatak fizičke aktivnosti ili loše mentalno zdravlje. To takođe pojačava predrasude o težini, odnosno „verovanje da je mršavo telo dobro i zdravo, dok je gojazno telo loše i nezdravo".

Zauzvrat, te predrasude doprinose maltretiranju i zadirkivanju, koji su uobičajeni među mladima i povezuju se sa poremećenom ishranom i depresijom, kao i lošijim akademskim uspehom i zdravljem.

„Da bismo što više osnažili fizičko i emocionalno zdravlje dece tokom pandemije, predlažemo da se ne pridaje tolika pažnja telesnoj težini", kažu profesorke Đulijani, Keli i Bad.

One savetuju roditelje da, na primer, izbegavaju reči kao što su „debeo" i „gojazan", da se potrude da primete kada se deca osećaju loše zbog svog tela i da ih podstaknu da naprave pauzu od društvenih mreža, koje su poznate po tome da loše utiču na sliku koju mladi imaju o sebi.

Društvene mreže

Prema članku Volstrit džornala objavljenom ovog septembra, menadžment „Fejsbuka" je od marta 2020. godine znao da je Instagram – društvena mreža koju najčešće koriste adolescenti – štetna po sliku koju tinejdžerke imaju o svom telu i po njihovo opšte dobro.
Kristija Spirs Braun, profesorka psihologije na Univerzitetu u Kentakiju koja proučava kako tinejdžeri koriste društvene mreže, kaže da istraživači već godinama dokumentuju te opasnosti.

Studije dosledno pokazuju da što tinejdžeri češće koriste Instagram, to je slabije njihovo samopouzdanje i raspoloženje, manje su zadovoljni životom i imaju lošiju sliku o svom telu, navodi profesorka Braun. Jedna studija je otkrila da što su studenti više tokom dana koristili Instagram, to je njihovo raspoloženje bivalo gore.

Braunova veruje da roditelji mogu da pomognu svojoj deci tako što će stalno razgovarati sa njima o razlici između slike i stvarnosti. Takođe, tako što će ih ohrabrivati da komuniciraju sa vršnjacima neposredno (licem u lice) i da svoje fizičke potencijale usmere na bavljenje različitim aktivnostima, umesto na pravljenje selfija.