Kako razlike u obrazovanju utiču na muško-ženske odnose

Prema podacima američkog Ministarstva prosvete, na kraju školske 2020/21. godine, studije je pohađalo 59,5 odsto žena, što je više nego ikada ranije. Poređenja radi, pre pet decenija taj odnos je bio obrnut - fakultet je pohađalo 59 odsto muškaraca i 41 odsto žena. Procena je da će se u narednih nekoliko godina jaz u obrazovanju dodatno produbiti, tako da će na svakog muškarca koji stekne fakultetsku diplomu - doći dve žene.

Profesor Galovej navodi da je situacija daleko ozbiljnija nego što se misli jer (po muškarce) nepovoljnu statistiku dodatno pogoršava činjenica da oni takođe učestalije napuštaju studije.

Mane studiranja, prednosti zarade

Neki autori ističu da pubertet negativnije utiče na akademski uspeh dečaka nego devojčica i da problemi sa učenjem i ponašanjem dominiraju kod jačeg pola. Istraživači društvenih nauka navode da mladići tokom školovanja nailaze na više teškoća i iskušenja – u vidu ovisnosti od video-igara, pornografije, sve učestalijeg odsustva očinske figure, slučajeva preterane dijagnoze hiperaktivnosti i potonjeg uzimanja lekova.

Mnogi mladi muškarci u SAD izjavili su da su napustili fakultet ili ga nisu ni upisali jer misle da diploma nije vredna uloženog novca i truda. Takođe, mnogi žele da što pre počnu da zarađuju.

Profesor Galovej smatra da je na to uticao i porast troškova studiranja – bez značajne promene u kvalitetu obrazovanja. Takođe, mladi muškarci bez diplome imaju više mogućnosti da nađu bolje plaćen posao nego žene.

Pretnja društvu

Galovej smatra da jaz između obrazovnog statusa muškaraca i žena predstavlja više od akademskog problema. On u tome vidi „egzistencijalnu pretnju društvu" jer se stvara „opasna grupa“. „Najopasnija osoba na svetu je siromašan samac, a mi ih stvaramo previše“, upozorava.

Žene sa fakultetskom diplomom ne žele za partnera muškarca koji je nema.
Galovej smatra da većina nestabilnih nasilnih društava na svetu ima jednu zajedničku stvar – mlade depresivne muškarce koji nisu vezani za posao, za školu ili za partnera.

Šanse za preokret situacije

Po svemu sudeći, malo je verovatno da će se situacija promeniti. Iako žene čine 49 odsto populacije fakultetskog uzrasta, u školskoj 2021/22. godini njih 3.805.978 podnelo je prijavu za fakultet, u poređenju sa samo 2.815.810 muškaraca. U jesen 2020. godine, kada je Univerzitet u Kaliforniji u Los Anđelesu povećao broj studenata za 3.000, devet od deset tih mesta zauzele su žene. I to ne zato zato su njihove prijave bile bolje, već se jednostavno manje muškaraca prijavilo.

Dženifer Delahanti, konsultantkinja za upis na fakultet, smatra da nijedan univerzitet ne želi otvoreno da se pozabavi ovim problemom iz bojazni da ne ostavi utisak negativne rodne politike. „Konvencionalno gledište je da muškarci više zarađuju i zauzimaju više položaje – zašto bismo im dodatno pomagali da upišu fakultet?“

Ipak, ulozi su preveliki da bi se ignorisali, misli Delahantijeva. „Prvo, ako vam je stalo do našeg društva, i drugo, ako vam je stalo do žena, morate brinuti i o momcima. Društvo je samo po sebi bolje, a bolje je i za žene ako ga čini jednak broj obrazovanih oba pola“, ističe Delahanti.