Читај ми!

Изложба „Хемијска тврђава“ – (не)свакидашња прича о периодном систему хемијских елемената

Београдска школа хемије прва на свету је схватила немерљив значај открића периодног система елемената и прихватила га као неодвојиви део хемије као науке и свакодневног живота. Ауторке изложбе „Хемијска тврђава", др Љуба Мандић и др Јасминка Королија, деценијама су посвећене истраживању периодног система елемената и популаризацији хемије, а за РТС откривају детаље са изложбе и из свог дугогодишњег искуства.

Изложба „Хемијска тврђава“ – (не)свакидашња прича о периодном систему хемијских елемената Изложба „Хемијска тврђава“ – (не)свакидашња прича о периодном систему хемијских елемената

Интерактивна изложба „Хемијска тврђава“, ауторки др Јасминке Королија и др Љубе Мандић, професорки Хемијског факултета Универзитета у Београду, реализована је у Музеју науке и технике поводом обележавања два значајна јубилеја: 190 година од рођења хемичара Дмитрија Ивановича Мендељејева и 155 година од открића и објављивања периодног система елемената.

Периодни систем хемијских елемената једно је од најзначајнијих научних открића 19. века. Осим што је омаж творцу и његовом делу, изложба „Хемијска тврђава" доказује да се хемијски елементи могу представити на потпуно другачији начин – не само кроз компликоване формуле, већ и кроз занимљиве животне приче и ситуације.

Колико је трајало грађење Хемијске тврђаве? Како је растао периодни систем елемената?

„Изложбом Хемијска тврђава обележавамо 155 година од открића периодног закона и периодног система хемијских елемената. Сакупљање материјала за њену иградњу трајало 80 векова. Реч је о посебном материјалу, јер је сваки камен темељац уграђен у тврђаву јединствен, чиста супстанца, хемијски елемент.

Када је започео састављање периодног система, давне 1869. године, Дмитриј Иванович Мендељејев је имао на располагању свега 63 хемијска елемента од данашњих 118. Ипак, сваком од њих је одредио тачан положај у периодном систему. И не само то, оставио је празна места за три елемента који ће тек бити откривена. Последењи хемијски елемент тенесин откривен је 2010. године“, наводи др Јасминка Королија.

Ко је још, поред Мендељејева, доприносио ширењу периодног система елемената?

„Расту и ширењу периодног система елемената допринели су многи научници из различитих области. На изложби су сликама представљени они који су, радећи у земљама Европе и Америке, открили нове елементе“, додаје професорка Королија.

Занимљиво је да је, ван граница Русије, Краљевина Србија била прва земља која је увела периодни систем елемената у образовање. Када је и како до тога дошло? 

„Када је периодни систем откривен, имао је мало присталица у научном свету. И онда, када су експериментално биле потврђене атомске тежине које је Мендељејев предвидео на основу свог система, још увек се није увиђала његова научна, а тиме ни педагошка вредност. У научним круговима је почело да се пише о Мендељејеву након открића три хемијска елемента (галијум, скандијум и германијум) које је он предсказао. 

Крајем осамдесетих година започело је увођење периодног система у универзитетске уџбенике и наставу. Тако је тек 1890. године уведен у уџбенике за студенте у Енглеској. За разлику од земаља на западу, Сима Лозанић је у II издању уџбеника из неорганске хемије из 1880. године, опширно писао о закону периода и периодном систему. Београдска школа хемије је прва на свету схватила немерљив значај овог открића и прихватила га као неодвојиви део хемије као науке и свакодневног живота“, објашњава проф. др Јасминка Королија.

Шта је циљ изложбе?

„Први циљ изложбе је представљање творца тврђаве Дмитрија Ивановича Мендељејева и његовог дела, а други представљање становника тврђаве, хемијских елемената од којих потиче све што можемо да видимо и додирнемо. Први сусрет са периодним системом у кабинету за хемију неретко изазива, благо речено, нелагоду код ученика. Збрка бројева, скраћеница, слова са експонентима што личи на рачунарске поруке о грешкама.

Зато нам је један од циљева био да покажемо да је периодни систем веома организовани систем, да је савршен у својој једноставности, да о сваком елементу 'говори' много. Редни број елемента, односно његов положај у периодном систему одређује његова својства. А својства одређују његову примену, његове животне и неживотне улоге. Дакле, периодни систем не треба памтити, већ само разумети“, наглашава проф. др Љуба Мандић.

Како сте одабрали и симболички приказали елементе на изложби?

„На изложби је подвучен однос између својстава одабраних хемијских елемената и њихових неживотних и животних улога. Однос је приказан за двадесетак елемената, најчешће присутних у нашем окружењу, елемената који су у нама и око нас.

За приказивање су коришћени интерактивни експонати (дидактичка игра – састављање таблице периодног система и попуњавање празних места елеменатима представљеним кратким исказима, tuch screen монитори за заступљеност изотопа елемената и њихов природни изглед, за квиз под насловом елементи у српским народним пословицама, електронска табла са загађивачима, њиховим изворима и последицама њиховог дејства, хемијски сат), динамичке слике на екранима (хронологија открића елемената, елементи старих Грка, модели једињења, сцене из филмова, једињења које воле и вајари и зидари), слике и 'неживотне и животне' приче елемената, наводи професорка Мандић.

Које бисте занимљиве животне приче издвојили за читаоце РТС-а?

„Прича има много, јер је природа доделила елементима много улога. Издвојићу само неколико: Без 'шетње H+-јона' нема енергетске валуте, Да ли увек важи изрека 'од вишка глава не боли'?, Једињења опасна, а стварају се у организму!, Одбрана заснована на 'мирисним' супстанцама, Коса коврџава или права, 'Mолекулски такси' кисеоника, Два килограма азота у нашем организму, Може ли алуминијум убити лососа? Шта повезује сунђер и коприву?, 'Аристократија' у мору, Јони натријума и калијума и стисак руку, Гас који је спасао Земљу, Запис у коси, Злато као лек, Гас благе хистерије, али и анестезије, Итај-итај!, Пацифиста међу најотровнијим металима“, набраја проф. Мандић.

И за крај, неизоставно питање, који су елементи угрожени због претеране употребе?

„Један од експоната на изложби је тродимензионални периодни систем који приказује заступљеност елемената у Земљиној кори и њихову угроженост због претеране употребе. Обележени су елементи озбиљно угрожени у следећих 100 годинa (хелијум, цинк, галијум, германијум, стронцијум, итријум, сребро, индијум, телур), елементи који су повећано угрожени због пораста употребе (литијум, кобалт и хром), као и елементи чија је доступност ограничена и постоји ризик снабдевања у будућности. Наравно, приказани су и обилно доступни елементи“, наводи проф. др Љуба Мандић.

Изложба „Хемијска тврђава“ у Музеју науке и технике реализована је уз подршку Министарства културе Републике Србије, а отворена ће бити до 30. јуна 2024. године.

понедељак, 27. мај 2024.
28° C

Коментари

Nena
Мамурлук – како преживети дан после
Cigarete
Шта ми се догађа с организмом кад престанем да пушим?
Decija evrovizija
Дечја песма Евровизије
ablacija
Шта је превенција за изненадне болести
Gdjj
Комшије